Уметничка креација – продужетак
Мр Драган Петровић,
дуборезац, магистрирао је на мултидисциплинарним студијама Универзитета у
Београду. Његов научни рад је био посвећен природи материјала. Дрво ће бити
материјал који ће касније усавршити. Попут дуборесца Тилмана Рименшнајдера
уткиваће непролазну лепоту у безобличну материју.
Бројна су места у којима су уметничка дела овог талентованог човека. Петровић је радио дуборез на Светој Гори у Испосници светог Саве, у Кареји. У Србији је радио цркве у београдским насељима Медаковић, Бежанијска Коса, Сремчица, Баново Брдо. Затим у Пиносави, Белушићу, Заклопачи, Котржи код Гуче... Кустуричин Дрвенград на Мокрој Гори украшен је бројним његовим радовима. Познати су Петровићеви дуборези у храмовима широм Републике Српске и Црне Горе, a најпознатији међу њима јесте иконостас у етно селу Станишићи код Бијељине. Радио је и у САД, Канади, Немачкој, Швајцарској, Енглеској, Холандији и Шведској. У Немачкој се издвајају дуборези у храмовима у Диселдорфу, Нинбергу, Аугзбургу, Берлину... У Америци је радио иконостасе у седам савезних држава, у градовима Butte, Fresno, Clearwater, Cudahy, Detroit, Portland, Chicago, Sacramento.
Улазимо у кућу Драгана Петровића у Улици Леонарда да Винчија у Београду
и наилазимо на топло гостопримство и радну атмосферу која личи на оне
ренесансне породичне мануфактуре, сада већ код нас посуте прахом заборава.
Љубазни и насмејани, Петровићи говоре да су свој посао расподелили. Супруга
Роса, стручњак за орнаментику, каже да је Драгана упознала у
Научно-истраживачком институту "Михајло Пупин", када је био председник управног
одбора ове наше успешне фирме. Одмах се заљубила у њега. Нису ни слутили да ће
се посветити сакралној црквеној уметности, али оно што је код њих био аматерски
хоби временом је постала професионална посвећеност и продужена уметничка
литургија. У породичној радионици ради и син Владимир који је више посвећен
маркетингу, јер се дуборез, што је јако ретко, ради ручно. Ту је и ћерка
Александра, архитекта, која ради ентеријере.
Код њих различите средњовековне реплике знају да буду боље од оригинала, а мотиви дубореза су топла моравска орнаментика донешена негде при крају средњовековне српске државе из далеких предела Јерменије. Сву ту топлину и маштовитост они урезују у дрво као неизбрисив траг духовности која нас узноси на висине синајске теофаније.
На питање шта га инспирише, Драган Петровић одговара:
- Почео сам аматерски, а завршио тотално предат овом послу. Осећам радост стварања. То ме испуњава побожношћу. Задовољан сам да дотичем облике старе можда 2000 година, и више. Узор ми је свети дрводеља Јосиф. Напустио сам секуларни свет тржишне економије и нашао уточиште у цркви, броду изграђеном од дрвета у коме је спасена сва твар, флора и фауна, и човек као круна стварања.
Да ли размишљате о Богу?
- Да, знам да Дух Свети силази у епиклези на освештане дарове. Док радим размишљам о томе да место на које Он силази и долази буде свечано. Радим да би људи осетили цркву као топли дом.
Извор: Васкршњи број Гласника СПЦ Дизелдорф
