Умивање Јустинијане Приме

Навршило се сто година од почетка ископавања на највећем и најзначајнијем византијском граду у унутрашњости Балкана, Царичином граду

Ове године обележава се стогодишњица почетка ископавања на остацима једног од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балкана – Јустинијани Прими, у народу познатом као Царичин град. Реч је о изузетном споменику античке културе, урбанизма и архитектуре.

Први опис рушевина овог града дао је путописац Мита Ракић 1880. године у листу „Отаџбина” под насловом „Изгубљени град у долини Пусте реке”. Траг о постојању града на висоравни обраслој шумама на ушћу Свињаричке и Царичинске реке оставио је и Феликс Каниц у својој студији „Србија, земља и становништво“. Значај Царичиног града први је увидео Владимир Петковић, помоћник чувара Народног музеја у Београду, који је у лето 1912. године започео ископавања на највишој коти града. Са открићем величине града, остатака мозаика, мотива архитектонске пластике, изнео је прве хипотезе да се ради о Јустинијани Прими, граду који је подигао византијски цар Јустинијан Први (527–565), како се претпоставља, у знак захвалности према крају у којем је рођен око 485. године као Флавије Петар Сабатије.

Царичин град је једно од најзначајнијих археолошких налазишта, удаљено седам километара од Лебана, а тридесетак од Лесковца. Град је био црквени, административни и војни центар, седиште новоосноване архиепископије Јустинијане Приме која је имала јурисдикцију над северним Илириком, чиме је право Солуна ограничено на јужне делове провинције. Претпоставља се да је живот у граду трајао кратко и да се угасио у време цара Ираклија (610–641) као последица продора Словена.

Иако се ради о културном добру од изузетног значаја, које се налази и на прелиминарној листи Унеска као светска баштина, многи се слажу да у српској култури, туризмологији и економији овај локалитет нема место које заслужује. Нема праве презентације која би привукла туристе, уз информације о значају овог локалитета, као што нема сталне чуварске службе и адекватне заштите.

Царичин град лежи на благим падинама које се спуштају од Радан планине ка лесковачкој котлини. Само налазиште простире се на платоу од 42.000 квадратних метара. Истраживања започета у лето 1912. године убрзо су била прекинута због ратова. Настављена су 1936. године под покровитељством Српске краљевске академије и Универзитета Београд, а прекинута 1940. године, пред избијање Другог светског рата. Обновљена су 1947. године и трајала до 1970. а потом настављена 1975. године када су се нашим археолозима придружили и француски који су у истраживачким екипама остали све до данас.

Поводом обележавања значајног јубилеја, у Лебану и на локалитету Царичин град биће организоване многобројне манифестације, са циљем да се створе бољи услови наредних истраживања, као и презентације локалитета у циљу економског и туристичког развоја лебанске општине. Идуће недеље, тачан датум још није одређен, биће отворен визиторски центар „Теодора“, назван по Јустинијановој супрузи, чија је изградња, уз подршку Министарства културе, започета пре седамнаест година. Министарство културе, информисања и информационог друштва издвојило је прошле године шест милиона динара за завршетак овог објекта који се простире на 650 квадратних метара, има девет соба, ресторан и салу за састанке. Како је најављено, ове године биће обезбеђено још пет милиона динара за конзервацију неколико мозаика.

У лепом здању „Теодоре“ биће отворена изложба „Римљани пред вратима“ чији је организатор Туристичка организација Лебана под покровитељством Министарства културе. У току је постављање туристичке сигнализације са паноима на којима ће бити представљен некадашњи изглед града у 3Д сликама. Посетиоци ће моћи да добију информацију о овом локалитету, а планирано је и отварање радионице за израду сувенира. Туристичка организација општине припремила је занимљив пројекат радионице за израду сувенира на разбојима са мотивима Царичиног града, у којој би радиле особе са инвалидитетом.

Извор: www.politikа.rs, Милан Момчиловић