Умро бугарски богослов Николај Маџуров
Професор Историје религије и Хришћанске апологетике на Духовној акдемији, одн. на Богословском факултету у Софији др Николај Маџуров умро је 5. децембра 2020.године у својој 88. години.
Професор Николај Иванов Маџуров рођен је 8. фебруара 1932. године у селу Извору, у области Бургас. Од 1948. до 1953. похађао је Софијску богословију. Три године је служио као војник и уписао се као студент на Богословску академију у Софији, где је дипломирао 1960. Од 1. новембра 1960. до 1. јула 1961. био је епархијски проповедник у Сливенској епархији. Од 10. октобра 1961. он је апсолвент (докторант) на Одељењу за хришћанску апологетику и историју философије. Од 1. марта 1965. он је библиотекар у Светом Синоду, а од 20. јула исте године до 1. септембра 1971. године био је наставник у Софијској богословији, где је предавао Апологетику, Философију, Психологију, Логику.
Године 1971. одбранио је докторат на тему: „Религијски и философски погледи М. Ломоносова (1711-1765)“ и почео је да предаје на Богословској академији у Софији као асистент, 1972. постао је виши асистент,1976. он је главни асистент, а 1978. - ванредни професор.
Тема његовог хабилитационог рада је: „Религијске и философске дилеме бл. Августина“. Од 1985. професор је на Богословској академији (од 1991. г. ова висока установа поново је Богословски факултет Софијског универзитета). Годину 1990. провео је на специјализацији на Источном црквеном института у Регенсбургу, Немачка. Предаје Хришћанску апологетику, Историју религија и Психологију религије на Богословском факултету Софијског универзитета, на Православном богословском факултету у Великом Трнову, на богословским одсецима Универзитета у Шумену и на огранку Пловдивског универзитета у Карџалију.
Професор Маџуров је био декан БФ Софијског универзитета. Од 1996 до 2000. био је уредник часописа „Богословска мисао“ и уређивао неке годишњаке Богословског факултета. Дугогодишњи је члан црквеног поверенства саборне цркве Светог Александра Невског, члан је Богословске комисије Светог Синода и Савеза научника у Бугарској. Носилац је грамате светих Ћирила и Методија Великотрновског универзитета "за академски допринос оснивању факултета 2002. године и одликован је почасном значком Софијског универзитета „Св. Климент Охридски “са плавом траком 2005. године.
Неке од његових публикација: „Вера и знање у богословском систему бл. Августина“- У: ГСУ-Бф, 2, 1995, стр. 49-60; „Психологија заблуде према учењу бл. Августин “- У: ГСУ-Бф, 2, 1995, стр. 35-48; „Борба светог патријарха Евтимија Трновског против јереси у средњовековној Бугарској“ - У: Патријарх Евтимиј Тарновски и његово време (Материјали са националног научног заседања „600 година од изгнанства светог Евтимија, патријарха Тарновског“) (В. Тарново, 6. октобра 1993. д.), ВТ: Универзитетска издавачка кућа „Свети Свети Ћирило и Методије“ 1998, стр. 185-200; „Религија и култура“ - У: Религија, образовање и друштво за миран свет. Збирка извештаја, Карџали 2003; „Проф. архим. др Евтимиј Сапунџијев као хришћански апологета“- У: БМ, 3-4, 2003.
Извор: Бугарска Патријаршија (с бугарског Р.Ракић)
