УНЕСКО помаже обнову Саборне цркве у Мостару

МОСТАР- Приликом дводневне посете Мостару, Генерални директор УНЕСЦО-а Коићиро Мацура обишао је и рушевине Саборне цркве, на чијим остацима је обећао да ће се УНЕСКО укључити у обнову Саборне цркве Свете Тројице у Мостару. "Направићемо заједничку међународну кампању како би анимирали донаторе и људе добре воље да помогну у овом пројекту. Урадићемо исто што смо урадили у случају Старог моста, даћемо сву могућу техничку помоћ и савете како би се објекат реконструисао на прави начин и како се не би нанела штета овој универзалној културној вредности", рекао је Мацура у свом обраћању на свечаности промоције пројекта Саборне цркве у Мостару. Генерални директор УНЕСКО-а додао је да је дошао у Мостар да потврди преданост УНЕСКО-а да помогне обнову три верска објекта три народа, који ће постати међурелигијски симбол. Осим Саборне цркве УНЕСКО ће помоћи у обнови џамије Ферхадија у Бањалуци и самостана Плехан код Дервенте.

На свечаности промоције пројекта обнове Саборне цркве, Владика захумско-херцеговачки Г. Григорије захвалио се УНЕСКО-у као и свима осталим који учествују и помажу пројект који, како је казао, "за нас живот значи". "Неко ће рећи да је прошло пуно времена од рата и да је раније требало почети обнову, али данас имамо поруку да у обнови наше цркве хоће да учествују сви- да учествују наши сусједи. За нас је ово велики дан и велики почетак. Наша порука свима оним који желе помоћи је да нису свјесни колико ће људских срца бити обрадовано", рекао је Владика. Према његовим речима обнова Саборне цркве у Мостару значи обнову Мостара, повратак у целовитост, и пре свега је значајна за православне у Мостару. Додао је да има обећања да ће Република Српска помоћи обнову цркве са 500.000 марака. "Треба напоменути да је Влада Републике Српске, колико ја знам, за обнову Ферхадије дала нешто више од милион марака. То значи да размјерно томе очекујемо помоћ и од федералне Владе и Савјета министара БиХ", рекао је Владика Григорије.

Градоначелник Мостара г. Љубо Бешлић рекао је да је Град Мостар пружио безрезервну подршку обнови Саборне цркве која је један од симбола Мостара.

Председник Градског вијећа Мостара г. Мурат Ћорић рекао је да је Мостар имао много тешких времена, али да су их људи из Мостара увек превазилазили па је тако и сада. Нагласио је да ће Саборна црква поново бити симбол Мостара и допринети изградњи суживота у овом граду.

Обраћања на свечаности:

Владика захумско-херцеговачки Г. Григорије: Поштовани градоначелниче Града Мостара, премијеру владе ХНК, генерални директоре УНЕСКО-а. Морам казати да је присутно узбуђење у мојој души и цјелокупном бићу, јер постоји један осјећај колико је важан овај дан и овај моменат, прије свега за овај народ којему сам ја епископ, православни хришћански народ.
Прошло је дуго времена од завршетка рата и требало је још раније почети ову обнову, али нама се чини да је било потребно да прође то вријеме јер зато данас имамо једну веома лијепу поруку, а то је порука да у обнови наше цркве хоће да учествују сви, нарочито наши сусједи. У овој обнови учествују градоначелник Града Мостара, Предсједници кантоналне и федералне владе. Сасвим је природно што у обнови учествују премијер РС-а Милорад Додик и предсједник Вијећа министара БиХ Никола Шпирић, међутим други који су представници других народа у политичком и друштвеном животу су за нас велики подстрек и велика радост.
Као што рекох на почетку, за нас је ово велики дан, нови почетак и у правом смислу дан обнове. Наша порука свим људима који хоће да помогну обнову храма је да нису ни сами свјесни колико ће људских срца бити обрадовано. Наравно, прије свих оних који су овдје крштавани и вјенчавани, а који су сада или овдје или расути по свијету, али и оних знаних и незнаних који су пролазили или ће пролазити поред ове цркве. Зато високо уважени господине Матсуура, велика захвалност иде вама, вашим напорима и вашој доброј вољи, као и свима онима који су вам препоручили да учествујете у овој обнови која за нас значи живот.
Захвалност градоначелнику, предсједнику кантоналне владе и свима онима који су потписали позивницу у којој позивају људе да помогну, али прије свега захвалност оним обичним људима који су већ показали добру вољу и који већ дају духовну и материјалну помоћ, а који нису из реда српског народа. Једном ријечју, хвала свима.

Председник Градског вијећа Мостара Мурат Ћорић: Након сваког лошег времена узрокованог људском радњом, мора доћи до разведравања и појаве свијетла. Иза нас је много лоших времена, али су га људи са ових подручја ипак успјели савладати и наставити складан живот који је обиловао са много различитости која је обогаћивала овај град. Данас се налазимо на мјесту посљедица једног лошег времена из наше ближе повијести и на овоме мјесту поново потврђујемо да када желимо урадити нешто добро можемо превладати оно што није било такво. И природа је на страни добра што показује и сва љепота данашњег дана, пуноћа мостарског сунца, бјелине мостарског камена и плаветнила мостарског неба. Данас смо овдје да потврдимо да крећемо у обнову Саборне цркве и на тај начин употпуњујемо услове опстојности свих религија у Мостару, истовремено разумијевање свих културних различитости које се преплићу у овом граду. Данас смо овдје да почнемо обнову овога храма који ће након обнове поновно бити маркантан симбол Мостара, њених разгледница и мамац за све посјетитеље. Грађани Мостара обновом овог објекта поново добивају свој прави амбијент који зна препознати предности међурелигијске толеранције и суживота.
Овдје желим исказати и задовољство што се у акцију обнове укључио УНЕСКО и његов генерални директор Коицхиро Мацура. Захваљујемо се за све што је урадио за Мостар и за ову цркву. Сигуран сам да ће обнова Саборне цркве под будним надзором УНЕСКО-а имати своју пуну аутентичност и да ће као и обновљени Стари мост и остали вјерски објекти у Мостару допринијети изградњи суживота и међусобне толеранције у граду Мостару.Позивам све оне који на било који начин могу допринијети обнови да се укључе како би се овај пројект што прије успјешно завршио и хвала свима онима који су до сада показали интерес за обнову ове цркве.

Градоначелник Града Мостара Љубо Бешлић: Уважени господине Мацура, поштовани Владико Григорије, даме и господо! С вјерског стајалишта Црква Свете Тројице у Мостару била је сигурно најзначајнији објект православних вјерника у Херцеговини. Али за Мостар она је била сигурно један од његових културних и архитектонских симбола те доказ вишенационалности која је град на Неретви одувијек обиљежавала. Како би се она поново изградила али и послала порука да су сва уништења и разарања била узалудна, Градска управа Мостара дала је безрезервну потпору иницијативи обнове Саборне цркве.
Уз то желимо послати и поруку да црква осим што има своју намјену она представља културно - повијесно богатство Мостара, али и да православни вјерници без њезине обнове не могу истински практицирати своју вјеру.
Ову пригоду желим искористити како бих захвалио генералном директору УНЕСКО-а г.Матасуури на обнови повијесног наслијеђа Мостара, прије свега Старог моста и повијесне језгре града, али и потпори коју је УНЕСКО обећао пружити у обнови три симболичка религијска објекта, Саборне цркве у Мостару, самостана на Плехану код Дервенте и џамије Ферхадија у Бања Луци. То такођер још једанпут показује како наша различитост није наше проклетство него наше богатство, а право на различитост је темељна претпоставка демократичности сувременог друштва.
Стога управо наша културна различитост, коју ће сва три конститутивна народа и сви грађани понаособ слободно изражавати и његовати у сваком кутку ове земље, може бити и један од начина промјене негативног имиџа којег има Босна и Херцеговина.

Генерални директор УНЕСЦО-а Коицхиро Мацура: Поштовани владико, градоначелниче, премијеру. Моје велико задовољство је да сам трећи пут у Мостару и на Старом мосту који је изванредан примјер универзалне вриједности људства и који је препознат као такав, уписан на листу свјетске културне баштине 2005. Прије него што сам дошао у Мостар био сам у Сарајеву гдје сам уручио још једну потврду да је мост Мехмед паше Солколовића у Вишеграду уврштен на листу свјетске културне баштине УНЕСКО-а.
Када сам 2002. први пут дошао у Мостар обнова Старог моста је већ била почела. Двије године касније у јулу 2004. имао сам привилегију да се вратим на свечано отварање обновљеног Старог моста. То је била прилика за веома јаке емоције када је ренесанса тога моста била кориштена као симбол међународне солидарности и помирења.
Синоћ сам од предсједника градског вијећа добио потврду да сам почасни грађанин Града Мостара јер сам на челу УНЕСКО-а помагао обнову Старог моста. Прије него што сам дошао на рушевине Саборне цркве још једном сам прешао преко Старог моста, али не само као директор УНЕСКО-а него и као почасни грађанин Града Мостара и у мени је било много емоција. Сама обнова Старог моста још једном показује да је то симбол Мостара обнове и заједништва људи, различитих вјера и нација.
Тринаест година након рата обнова Саборне цркве показује да морамо градити заједништво како би сви имали право на своју вјеру. Када је почела обнова Старог моста, Град Мостар и БиХ су тражили од УНЕСКО-вих стручњака стручну помоћ. УНЕСКО је препознао да овако значајан споменик треба да има пуну пажњу стручњака који ће помоћи у његовој обнови.
Настављајући искуство дошли смо на мјесто Саборне цркве да потврдимо УНЕСКО-ву спремност да као међународни партнер заједно са БиХ обнови три вјерска споменика који ће остати као симбол и значај међурелигијског дијалога у БиХ. Та три споменика су Саборна црква у Мостару, Ферхадија у Бањалуци и Фрањевачки самостан у Плехану.
На крају допустите ми да честитам грађанима БиХ на упису прва два града на листу свјетске културне баштине и да охрабрим грађане и Владу БиХ да наставе са веома јаким напорима да заштите, обнове и промовирају комплетно културно наслијеђе државе.

Владика Григорије -ИЗЈАВА НОВИНАРИМА

Данашњи догађај нам значи много, а прије свега подршку нашој вољи и жељи да обновимо овај храм. Значи нам и то што највећа инстанца на свијету која се брине за културне, историјске и вјерске споменике има ту бригу, што је велики подстрек и подршка
Ово нам значи обнову Мостара, повратак и цјеловитост прије свега за православне хришћане, а онда и као симбол за све друге који су овдје живјели прије и сада. Повратак у цјеловитост бића и јединства. Овај храм неможе остати овакав, то је јасно свима који имају савјест.
Задовољни смо односом према православнима овдје, јер првенствено власт нема толику могућност да штити сваког појединца. Начелна воља власти је добра. Нема никаквих примјера да власт игнорише основна људска права. Постоје проблеми код православних и то је јасно, али оно што је најбитније у овим круцијалним и суштинским стварима немамо спречавање од власти што је јако битно.
Република Српска је за обнову храма обећала 500.000 КМ. Треба казати да је влада РС-а дала нешто више од милион марака за изградњу Ферхадије у Бањалуци. То значи да сразмјерно томе очекујемо помоћ и од Федералне владе и Вијећа министара БиХ, али сигурно је да ће из Републике Српске, Влада и појединци помоћи много.

Сања Бјелица

Извор: Епархија захумско-херцеговачка