Епископ бачки др Иринеј: Уместо некролога - Упокој, Господе, слугу Свога презвитера Радована!

Епископ бачки др Иринеј,
декан Православног богословског факултета
Универзитета у Београду

Уместо некролога
Упокој, Господе, слугу Свога презвитера Радована!

Вест о изненадном упокојењу многима добро знаног, а мени изузетно драгог човека, сабрата и пријатеља, оца Радована Биговића, – нашег „Цуце”, – одјекнула је у мојим ушима и у мојој души као гром из ведра неба. Ипак, брзо сам дошао себи јер верујем, па отуд и знам, да човекољубиви Господ једини зна када кога треба да призове из небића у биће, а кад, опет, да га из овоземаљског живота позове к Себи, у духовну Земљу живих и Заједницу светих.

Покојник је био хришћанин најширег срца, срца у којем је било места за све и сваког: за једноверну и једнокрвну браћу и сестре, за људе других хришћанских вероисповести, за људе других вера, за људе који, из својих разлога, не желе или не могу да верују у Бога, односно декларишу се као неверујући, и – на крају или, пре ће бити, на почетку – за све људе и за сва бића. Био је прави интелектуалац, један од најмаркантнијих у нашој огрубелој средини, и то не само и не толико по својим многобројним знањима и широкој култури ума него још више по свом етосу, по свом личном интегритету и хришћанској аутентичности. Био је одличан православни теолог и протагониста дијалога, а изнад свега хришћанин и свештеник свечовечанског захвата и замаха. Био је сав свој, укорењен у саборном бићу своје Православне Цркве и свог српског народа, а истовремено близак и драг свима који су га познавали или са њим радили. Имао је смисла и дара за истанчан хумор, па ми неће замерити што ћу рећи да је био једини мени познати Црногорац који се ни с ким није „ћерао” иако је увек био непоколебив у својим уверењима и доследан свом опредељењу да служи Богу и Цркви, а самим тим – човеку и свету.

Ако је његов одлазак преран за његову породицу и за све нас који смо били обогаћени његовим присуством и пријатељством, благовремен је по премудром Промислу Божјем и љубави Његовој, нама недокучивој, а ипак тако опипљивој у свему, па и у нашем болном растанку са њим, утолико пре што се у вери надамо новом сусрету са њим и са свима светима, у светлости општег васкрсења и у вечној заједници Царства Божјег.

Вечан му спомен на небу и међу нама и хвала му за све што је био, творио и говорио!