Упокојила се игуманија Евдокија у манастиру Враћевшница

Упокојила се игуманија Евдокија у манастиру Враћевшница
Упокојила се игуманија Евдокија у манастиру Враћевшница
Упокојила се игуманија Евдокија у манастиру Враћевшница
Упокојила се игуманија Евдокија у манастиру Враћевшница

Дана, 29. децембра 2014. године, упокојила се у Господу игуманија манастира Враћевшница, високопреподобна мати Евдокија (Шутић). У навечерје празника светих српских мученика игумана Пајсија и ђакона Авакума, примивши храну вечног живота и лек бесмртности – Тело и Крв Господа Исуса Христа, предала је душу Господу.

Игуманија Евдокија је рођена 1931. године у селу Паковраћи, од оца Стевана и мајке Јегдине, као 11 дете. Замонашила се 1951. године и цео монашки живот је провела у манастиру Враћешници, где се и упокојила. Игуманија је од 1996. године. Трудила се колико је могла у реконструцији конака и манастирских здања. Уз молитву и рад провела је свој монашки живот са сестрама. Након тешке и дуге болести уснула је мирним сном и предала душу Богу на истину.

Данас, 31. децембра 2014. године у манастиру Враћевшница одслужена је заупокојена Литургија у којој је началствовао Преосвећени Владика жички г. Јустин уз саслужење многобројног свештенства, монаштва и верног народа. Преосвећени владика је у беседи дао реч утехе уплаканим монахињама рекавши да иако плачемо и тугујемо, то чинимо с вером и надом у Онога ,,који је једном за свагда приковао на крст све наше страхоте и страдања“ од којих је смрт највећи непријатељ.

Потом је господин Б. Радунковић захвалио игуманији Евдокији у име манастира Враћевшница за све добро које је учинила за манастир и Цркву Христову.

Знамо да нема веће милости за хришћанина него да за свој ,,последњи“ оброк има храну вечног живота – Свето Причешће, зато можемо са дубоком вером и радосном тугом да осетимо близину рајског насеља њеној души. Нема човека који не греши, а благодат и милост Божија за коју се молимо целог живота, покривају наше грехе и надопуњују наше слабости и немоћи. „Много је станова у дому Оца Мојега“, верујемо да ће се у један од њих, уселити душа игуманије Евдокије која је кроз трпљење и болест, ношењем животног крста испунила монашки завет и Христове заповести.

Извор: Епархија жичка