Упокојио се архимандрит Герасим Крстић
Архимандрит Герасим Крстић, рођен је 18. јуна 1939.г. у месту Букуровац код Крагујевца, у побожном дому Милоша и Десанке Крстић, чија је крсна слава свети архангел Михаил. На крштењу је добио име Милашин.
У манастир је отишао после завршене средње школе, имајући намеру и жељу да се још школује, али су потребе Цркве тога времена другачије одредиле његов живот. У Жичу је стигао 1960. године, а већ после годину дана проведених у манастиру, упутио је молбу да буде замонашен. Монахиња Јустина, старешина манастира Жиче, овим искреним и бираним речима представља искушеника Милашина у свом писму новоизабраном Епископу жичком Василију Костићу 24. јуна 1961.г. „Приљежан је и у свему заслужује да буде замонашен, па се учтиво моли Ваше Преосвештенство за благослов и одобрење да се Милашин може замонашити". Истог дана Епископ Василије је дао благослов да се може замонашити у чин мале схиме, када Управа манастира нађе за сходно, напомињући још: „Само монашење обавићемо ми када првом приликом будемо дошли у Краљево". Епископ Василије још није био уведен у трон жичких епископа, нити је предао ранију своју бањалучку епархију новом епископу, тако да стално није боравио у Краљеву.
Епископ Василије га је замонашио у Жичи, 5. јула 1961.г. (тринаест дана пре свог устоличења за Епископа жичког) и дао му монашко име Герасим и поставио га за сабрата манастира Жиче. Ускоро након монашења, монах Герасим, 20. јула 1961.г. писмом се обраћа надлежном Епископу и моли „ако нађете да сам достојан, да ме изволите рукоположити у чин јерођакона". Епископ Василије прихвата молбу и рукополаже га у Жичи 21. јула 1961.г. за јерођакона. Исповедник му је о. Доситеј, кога ће касније наследити на месту духовника и служашчег свештеника манастирског.
Након три године јерођаконског службовања, јерођакона Герасима Епископ Василије рукополаже за јеромонаха 16. августа 1964.г. у манастиру Жичи. После рукоположења више деценија јеромонах Герасим ће опслуживати тадашњу манастирску парохију крушевичку.
Због ревносног вршења свештеномонашке и мисионарске службе и ради унапређења богослужења у манастиру Жичи, Епископ жички Стефан, на Спасовдан, 16. јуна 1983.г., одликује га чином игумана.
Свети архијерејски синод Српске Православне Цркве, на предлог епископа жичког Стефана, у својој седници 12. новембра 1996.г. одликује игумана Герасима архимандритским чином. Епископ жички Стефан овим речима образлаже свој предлог: „Игуман Герасим Крстић, сабрат и кустос манастира Жиче, је један од веома примерних, вредних и честитих и веома одговорних свештеномонаха у Жичкој епархији".
На предлог Епископа жичког Хризостома, а за делатну љубав према Светој Мајци Цркви и истрајно сведочење Христа Васкрслога, Свети архијерејски синод додељује му, 6. новембра 2008.г., орден Светог Саве другог реда.
Архимандрит Герасим Крстић, упокојио се у Господу у седамдесетој години живота, у среду 29. јула, на Војномедицинској академији у Београду. Сахрањен је у петак 31. јула. Опело о. Герасиму служили су Епископ жички Хризостом, Епископ шумадијски Јован и викарни Епископ липљански Теодосије, бројни свештеници и свештеномонаси и ђакони у присуству многобројног народа.
Старац Герасим је готово пола века био синоним за Жичу. Многобројни поклоници Жичке светиње добијали су од њега речи јеванђелске утехе, исткане из његовога срца и потврђене дугогодишњим искуством. Никога неутешеног није отпустио јер је знао да из дубине срца воли човека, никад не осуђујући човека него осуђујући грех. Многима је помогао да реше најтежа животна питања. Исповедао је архијереје, свештеномонахе, свештенике, монахе, бројне лаике.
Многим монасима и свештеницима сашио је прве мантије, свештенослужитељима је шио и одежде, помагајући им тако у временима тешким која су за нама.
Епископи жички, Василије, Стефан и Хризостом, имали су у њему велику помоћ и подршку. Он је схватао сву тешкоћу епископске службе, па се зато и трудио да својим епископима помогне, узимајући на себе тешко бреме - да прими готово сваког ко би по разним питањима жалби и тужби долазио владики у манастир и решавао их на себи својствен начин, одговарајући их од таквог пута и људи су се враћали задовољни у своја места.
Заиста је Архимандрит Герасим био и остао дивни сведок Васкрсења Христовог, а нама остаје да својим животом сведочимо да смо га познавали и да покажемо своју љубав према Христу и према човеку какву је и он показивао.
Оче Герасиме, моли се за нас и дочекај нас на Дверима Царства Небескога онако као што си нас дочекивао на Дверима Свете Жиче.
Монах Игнатије Марковић,
Сабрат манастира Јежевице
