Упокојио се др Константин Каварнос

Истакнути аутор и предавач, схимонах Константин (Каварнос), уснуо је у Господу у јутро 3. марта 2011, у Манастиру светог Антонија у америчкој држави Аризона, гдје је истог дана и сахрањен.

Др Каварнос је рођен у Бостону 1918, дипломирао је на Харвардском универзитету, гдје је касније примио и докторат из философије. Предавао је на више факултета у Америци, и током година објавио бројне текстове у разним публикацијама. 1956. године основао је Институт за византијске и савремене грчке студије, чији циљ је био унапређење интересовања за православну духовност, философију и савремену грчку културу.

Предавао је у школома, богословијама и парохијама у Америци и иностранству, гдје су његава јасна и концизна предавања увијек добро примана.

Др Каварнос је написао готово сто књига, међу којима су дјела из богословља, философије и веома популарна серија Савремени православни светитељи. Његова прва књига Разговор између Бергсона, Аристотела и Филолога објављена је 1949. године.

Иако је каријеру отпочео на студијама философије, напредовао је до истинске философије, како црквени Оци описују монаштво. Др Каварнос се дивио монашком животу и написао је неколико књига на ту тему. И док је живио и радио као мирјанин, чинио се одвојеним од свијета. Блаженопочивши грчки архиепископ Михаило га је називао „монахом у свијету". У сусрету са њим стицао се утисак да је то човјек истинске побожности и молитве.

Током своје каријере, Др Каварнос је познавао многе истакнуте људе. Писао је о свом дугогодишњем пријатељству са грчким иконописцем Фотијем Кондоглуом, који је покренуо обнову византијског иконописања. Такође је познавао неко од највећих духовника Цркве, као што је архимандрит Филотеј Зервакос.

Када је др Каварнос изгубио вид, пригрлио је монашки живот и пострижен је у Манастиру светог Антонија Великог у Аризони. Вјерујем да је увијек намјеравао да свој живот оконча у манастиру, и да је то било остварење његове највеће жеље.

Била је привилегија то што сам познавао др-а Каварноса готово четрдесет година. Он је увелико утицао на мене својим књигама, предавањима и очинским савјетима. Наши разговори у његовом дому, као и његове књиге, су бодрили, поучавали и духовно богатили. Његове књиге остају као његово наслеђе, и наставиће да надахњују и упућују будуће генерације оних који трагају за Царством Небеским.

Када сам чуо да је окончао свој земни живот осјетио сам разумљиву тугу, али и радост, јер вјерујем да је он сада са Богом и са свима светима.

Нека Господ буде милостив приснопамјатном слузи Свом схимонаху Константину, нека га упокоји у наручју Авраамовом и уброји међу праведне. 

Протојереј Џозеф Фроли

Извор: Митрополија црногорско-примморска