Упокојио се Миодраг А. Дабижић
Миодраг А. Дабижић (Београд 25.12.1922 – Земун 30.4.2017), професор историје, просветни и музејски радник, редовни члан Матице српске, после Земунске гимназије (Државне мушке реалне гимназије) завршио је Вишу педагошку школу и студије историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Од краја новембра 1944. до 1945. учествовао је у завршним операцијама НОВ.
После демобилизације предавао је у основној школи, средњој Трговачкој и Економској школи у Земуну. Од 1952. г. је члан и секретар Иницијативног одбора за оснивање Завичајног музеја Земуна (ЗМЗ), од 1954. Дабижић је члан његовог Управног одбора и спољни сарадник. Од 1965. је кустос Одељења за историју Земуна од 1521. до 1918., виши кустос и управник Завичајног музеја Земуна. Један је од оснивача ЗМЗ, у којем је радио до краја 1987. године.
Проучавао је историју Земуна и околине и објавио низ радова у листовима (Земунске новине), часописима (Годишњак града Београда, Наслеђе, Гласник СПЦ, Ликовни живот), монографијама, споменицама и другим публикацијама. Посебна дела: Земун – преглед прошлости од постанка до 1918 (1959), Осамдесет година рада Економске школе у Земуну 1883 – 1963 (1963), Седам миленија Земуна (1978), Успомене на хеленску колонију у Земуну (1996), Од Српске школе до ОШ Мајка Југовића (2000), Земунски гудачки квартет 1975 - 2000 (2001).
Као коаутор: Старо језгро Земуна (1967), Земунски градитељ Фрања Јенч (1968), Петар Марковић 1869–1952, каталог (1978). Споменице: Земунска библиотека 1825-1965 (1966), Сто година рада Добровољног ватрогасног друштва у Земуну (1971), Сто година Економске школе у Земуну 1883-1983 (1983), Земунска библиотека 1825 – 1975 (1975), Земунска болница 1784-1984 (1985). Монографије: Знаменитости и лепоте Србије (1965), Знаменитости и лепоте Војводине (1968), Земун (1987). Зборници: Београдска тврђава у прошлости, садшњости и будућности (САНУ 1988), Стваралаштво Димитрија Давидовића (УДНС 1989) и др. После дугогодишњег истраживања 2015. године објавио је значајну и опсежну монографију Земунско гробље у издању Завода за заштиту споменика културе Града Београда, у којој је приказао три конфесионална гробља, представљајући стручној и широј јавности историју једног града, његовог развоја и трајања.
Интересовања и научно-стручни радови Миодрага Дабижића су тематски врло широки и свеобухватни. Писао је о политичкој, привредној и историји културе – библиотекарства, школства, позоришног, црквеног, ликовног и музичког живота. Као виши кустос и управник Завичајног музеја Земуна, потом у саставу Музеја града Београда, остварио је изузетне резултате и допринео високом угледу те институције културе. За време његовог службовања Завичајни музеј Земуна у Спиртиној кући био је најпосећенији музеј од свих у саставу Музеја града Београда.
Подржавао је развој ликовног живота у Земуну, од оснивања Друштва ликовних и примењених уметника Земуна и рада ликовне Галерије Стара капетанија, чији је почасни члан. Током радног века, а потом и у пензији, наставио је да сарађује с Галеријом Икар и Клубом ваздухопловства и ПВО. Допринео је његовом угледу и идентитету и добио је признање почасног члана Савета галерије Икар. Један је од оснивача Туристичког друштва Земуна у којем је преко пола века доприносио афирмисању културно-историјских вредности града, пишући водиче и водећи посетице по Земуну.
Информативна служа СПЦ
