Упокојио се протојереј-ставрофор Растко Трбуховић

Парох при цркви Светог Стефана у Лакавани, протојереј-ставрофор Растко Трбуховић је умро после дуге болести 30. септембра 2015. у 68. години живота.

Рођен у Кливланду 30. јануара 1947, отац Растко је био трећи свештеник у породици Трбуховића. Похађао је Јона Колеџу, да би касније дипломирао на Богословској академији Светог Владимира. Једно време је са супругом Викторијом провео у Београду,  где је добро изучио српски језик и упознао се са културом својег народа и црквеним животом, оставивши диван спомен међу свима нама који би долазили у додир са овом дивном породицом.

Рукоположен је за свештеника  1984. г. и био постављен за пароха у Лакавани.

Поред свакодневних пастирских дужности, које је обављао на духовну ползу својих парохијана, посебно се залагао на фрескописању своје цркве Светог Стефана, која је заблистала византијским живописом. Да би обавио ово животно дело, он је скоро десет година чекао на живописца Теодора Јурјевича из Пенсилаваније, непрестано се консултујући с њим око будућег подухвата, па је са уметником наставо саветовања и праћење овог богоугодног дела још шест година, да би  живописање било завршено тек 2013. године.

Такође је умногоме помагао Србима усељеницима који приспеше у област Лакаване услед грађанских ратова, испомажући им и при превођењу докумената. Он и његов Црквено-парохијски одбор установили су једну врсту хуманитарног фонда који је помагао све парохијске активности.

Био је члан Савета православних Цркава у области Нијагаре. У последње време био је члан Епархијског савета и Црквеног суда Источноамеричке епархије.

У августу је одликован орденом Светога Саве, што је највише одличје које додељује Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, а  ово одликовање му је уручио надлежни Епископ источноамерички Митрофан поводом 42-годишње приљежне  службе у Цркви. Требало је да се повуче из парохијске службе управо на дан своје смрти.

Био је заљубљеник у фотографисање, па је и с камером водио годишњак своје цркве и парохије. Отац Растко је био веома музички обдарен, компоновао је и дириговао мешовитим православним хором у Западном Њујорку.

За собом је оставио да се моле за покој његове душе супругу Викторију (рођ. Иванов), сина Василија, ћерку Сару Амадор, две сестре: Гордану и Јованку, и двоје унучади.

Заупокојена Литургија је одслужена 6. октобра у цркви Светог Стефана у Лакавани.

Блажен ти помен и вечан ти покој, оче Растко!

протођакон Радомир Ракић