Упокојио се у Господу игуман Јован (Ристић)
У понедјељак, 9. маја 2015. године, у вечерњим часовима, у Благовјештењском манастиру Папраћи уснуо је у Господу игуман Јован (Ристић). Сутрадан, на празник Спаљивања моштију Светога Саве, сабрали су се свештеномонаси, свештеници, монахиње и вјерни народ из Епархија зворничко-тузланске и будимљанско-никшићке да би саборном литургијском молитвом и чином опијела у Царство Божје испратили новопрестављеног игумана Јована.
По благослову Преосвећеног Епископа зворничко-тузланског г. Хризостома, светом Литургијом је началствовао архимандрит Николај (Јовић), настојатељ манастира Пјеновца, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Ристића из Епархије будимљанско-никшићке, протојереја-ставрофора Драгана Томића, пароха шековићког и јереја Ивана Савиновића, војног свештеника из Пожарнице. Након свете Литургиј, опијелом је началствовао протојереј-ставрофор Стево Јовић, архијерејски намјесник тузлански, уз саслужење петнаест свештеномонаха и свештеника, а уз молитвено учешће свештеномонаха, монахиња, многобројне родбине, духовне дјеце оца Јована и вјерног народа.
На крају опијела бесједио је синђел Игњатије (Илић), старјешина манастира Папраће: „Блажен је онај кога си изабрао и примио Господе. Заиста је Господ изабрао нашег доброг старца Јована који је прихватио призив Господњи и цијели свој живот плодоносно провео остваривши се прво у породичном животу стекавши са својом супругом Косом петоро дјеце од којих је један свештеник. Рођен је на празник Светог Јована Милостивог, 25. новембра 1926. године у Сенти, а читав свој радни вијек провео је у Бару. Након упокојења вољене супруге брижно се старао о својој дјеци. Када их је све извео на прави пут, ријешивши све своје обавезе, кренуо је у манастир. Подвизавао се у многим манастирима: од манастира Крке гдје је свесрдно помагао у разним занатским пословима, преко манастира Острога у којем је пострижен у монашки чин, затим манастира Рибњак изнад Бара, који је свесрдно и трудољубиво обнаваљао, манастира Ловнице у којем је више година служио и на крају своју душу Господу предаде у овој светој обитељи гдје је провео своје посљедње дане живота. Сав живот је провео тихо, побожно, ненаметљиво, не замјерајући никоме ништа. Праштао је свима све, а непрестано је својим животом свједочио: доброту и радост, искрено се радујући свакоме кога би сусрео. Том добротом и радошћу освојио је срца многих вјерника који су временом постајали његова духовна дјеца. Хвала ти старче што си био са нама и показао нам како је лијепо радовати се Господу и како је лако у тој радости вољети све људе и праштати свима.“
Након молитве поред гроба оца Јована, његов син протојереј-ставрофор Драган Ристић, у име своје браће и сестара као и многобројне родбине, који су присуствовали чину опијела, захвалио је управи манастира Папраће и др Хаџи Верици Новаковић из Зворника који су у посљедње вријеме његовали старца и бринули о његовом лијечењу. Управа манастира Папраће са породицом Ристић припремила је ручак за све присутне у манастирској трпезарији. Старјешина манастира Папраће, синђел Игњатије (Илић) заблагодарио је свима који су дошли да саборном молитвом, достојанствено у вјечни живот испрате новопрестављеног старца игумана Јована (Ристића). Са светима упокој Христе душу слуге Твога игумана Јована, гдје нема болести ни жалости, ни уздисања, но гдје је живот бесконачни. Амин!
Извор: Епархија зворничко-тузланска
