Упокојио се у Господу Патријарх московски и целе Русије Алексије II

Ве­ли­ки је­рарх Цр­кве Хри­сто­ве

Ње­го­ва Све­тост Па­три­јарх мо­сков­ски и це­ле Ру­си­је Алек­си­је II упо­ко­јио се у Го­спо­ду 5. де­цем­бра 2008. го­ди­не у ју­тар­њим са­ти­ма у Па­три­ја­ра­шкој ре­зи­ден­ци­ји у Пе­ре­дел­ки­ну, код Мо­скве.

Па­три­јарх је ро­ђен као Алек­си­је Ми­хај­ло­вич Ри­ди­гер у Та­ли­ну у Есто­ни­ји, 23. фе­бру­а­ра 1929. го­ди­не у по­ро­ди­ци ру­ских еми­гра­на­та, а по­то­мак је пле­мић­ке по­ро­ди­це бал­тич­ких Не­ма­ца, ко­ја је у 18. ве­ку при­ми­ла пра­во­сла­вље. За­вр­шио је бо­го­слов­ску се­ми­на­ри­ју и бо­го­слов­ску ака­де­ми­ју у Санкт Пе­терс­бур­гу. Ми­тро­по­лит Гри­го­ри­је (Чу­ков) га је ру­ко­по­ло­жио у чин ђа­ко­на, а за­тим и у чин све­ште­ни­ка 1950. го­ди­не. За­мо­на­шен је 3. мар­та 1961, у Све­то­тро­јич­ној ла­ври Све­тог Сер­ги­ја, исте го­ди­не иза­бран је за Епи­ско­па та­лин­ског и це­ле Есто­ни­је. Ми­тро­по­лит нов­го­род­ски и ле­њин­град­ски по­ста­је 1986. го­ди­не. Па­три­јарх Алек­си­је II уве­ден је у трон мо­сков­ских па­три­ја­ра­ха 1990. го­ди­не, по­сле смр­ти Па­три­јар­ха Пи­ме­на.

Са­хра­на у Мо­скви

О упо­ко­је­њу пет­на­е­стог Па­три­јар­ха РПЦ од уво­ђе­ња па­три­јар­шиј­ства у Ру­си­ји вер­ни­ке је оба­ве­стио звук ви­ше од пет сто­ти­на зво­на мо­сков­ских цр­ка­ва. Одар бла­же­но­по­чив­шег Па­три­јар­ха био је нај­пре у ка­пе­ли Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Па­три­јар­шиј­ској ре­зи­ден­ци­ји, а по­том је пре­нет у мо­сков­ски Са­бор­ни храм Хри­ста Спа­са. У 8 ча­со­ва, у уто­рак 9. де­цем­бра, по­че­ла је За­у­по­ко­је­на Ли­тур­ги­ја ко­јом је на­чал­ство­вао, уз са­слу­жи­ва­ње Ар­хи­је­реј­ског Са­бо­ра Ру­ске Цр­кве и дру­гих по­ме­сних пра­во­слав­них цр­ка­ва, Ми­тро­по­лит Смо­лен­ски и Ка­љи­нин­град­ски Ки­рил, ко­ји је из­го­во­рио и над­гроб­но сло­во. "Па­три­јарх мо­сков­ски и све Ру­си­је чу­вао је на­ше је­дин­ство и за со­бом је оста­вио дру­га­чи­ју Цр­кву. Уло­жио је мно­го тру­да да би би­ле са­гра­ђе­не хи­ља­де и хи­ља­де хра­мо­ва и ма­на­сти­ра, да би се пре­по­ро­дио и уз­ди­гао ду­хов­ни жи­вот. Ус­по­ста­вио је ди­ја­лог Цр­кве и дру­штва, Цр­кве ко­је је де­це­ни­ја­ма би­ла у изо­ла­ци­ји и со­ци­јал­ном ге­ту. Увек је го­во­рио је­зи­ком веч­но­сти и раз­у­мео да се са­мо љу­ба­вљу мо­гу об­је­ди­ни­ти љу­ди и да ни­ка­кви кон­флик­ти не ре­ша­ва­ју глав­ни за­да­так – је­дин­ство и са­гла­сје“, ре­као је Ви­со­ко­пре­о­све­ће­ни Ми­тро­по­лит Ки­рил.

На за­у­по­ко­је­ном бо­го­слу­же­њу су уче­ство­ва­ли пред­сто­ја­те­љи По­ме­сних Пра­во­слав­них Цр­ка­ва, Па­три­јар­си - Кон­стан­ти­но­пољ­ски Вар­то­ло­меј, Гру­зиј­ски Или­ја, Ру­мун­ски Да­ни­ло, Ар­хи­е­пи­скоп Атин­ски Је­ро­ним, Ар­хи­е­пи­скоп Ал­бан­ски Ана­ста­си­је, Ми­тро­по­лит Че­шких и Сло­вач­ких зе­ма­ља Хри­сто­фор. Опе­лу и са­хра­ни су, у име Ње­го­ве Све­то­сти Па­три­јар­ха срп­ског Па­вла и Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве, при­су­ство­ва­ли Ар­хи­е­пи­скоп це­тињ­ски и Митропoлит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је, Ар­хи­е­пи­скоп Охрид­ски и Ми­тро­по­лит скоп­ски Јо­ван, Епи­скоп звор­нич­ко-ту­злан­ски Ва­си­ли­је и Епи­скоп бач­ки Ири­неј, у прат­њи је­ре­ја Не­бој­ше То­по­ли­ћа, се­кре­та­ра у ка­би­не­ту Ње­го­ве Све­то­сти. На опе­лу Све­све­тог Па­три­ја­ха мо­ли­ли су се пред­став­ни­ци по­ме­сних Пра­во­слав­них цр­ка­ва, ви­ше од 170 ар­хи­је­ре­ја, број­ни пред­став­ни­ци дру­гих цр­ка­ва из це­лог све­та, пред­сед­ник Ру­ске Фе­де­ра­ци­је Ди­ми­триј Ме­две­дев и пре­ми­јер Вла­ди­мир Пу­тин и не­ко­ли­ко де­се­ти­на стра­них др­жав­ни­ка. Са­гла­сно Па­три­јар­хо­вој во­љи, опе­ло је из­вр­ше­но по је­реј­ском чи­ну. По­сле за­у­по­ко­је­не ли­тур­ги­је и опе­ла, ков­чег са те­лом Све­све­тог па­три­јар­ха у Кр­сном хо­ду об­не­шен је око Хра­ма Хри­ста Спа­си­те­ља. По­том је ков­чег са те­лом пре­ве­зен у Бо­го­ја­вљен­ски ка­те­драл­ни храм у Ело­хо­ву, са­гла­сно па­три­јар­хо­вој же­љи, где је у Бла­го­ве­штен­ском де­лу оба­вље­но по­ла­га­ње те­ла Све­све­тог па­три­јар­ха у гроб.

Де­се­ти­не хи­ља­да вер­них љу­ди пра­ти­ло је ков­чег са те­лом Па­три­јар­ха од Хра­ма Хри­ста Спа­си­те­ља до Бо­го­ја­вљен­ског хра­ма. Над гро­бом је по­ста­вље­н при­вре­ме­ни др­ве­ни крст, на ко­јем је злат­ним сло­ви­ма ис­пи­са­но: "Све­све­ти Па­три­јарх Мо­сков­ски и це­ле Ру­си­је Алек­си­је II. Све­тост тво­ју да по­ме­не Го­спод Бог у Цар­ству Сво­ме". За два да­на, ко­ли­ко је био из­ло­жен ков­чег, од Па­три­јар­ха се опро­сти­ло ви­ше од осам сто­ти­на хи­ља­да вер­ни­ка.

Саучешће Руској Цркви

Са благословом и у име Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски у име Светог Архијерејског Синода СПЦ упутио је телеграм саучешћа Руској Православној Цркви: "Поводом изненадног и прераног упокојења у Господу Његове Светости Алексија II, Патријарха московског и све Русије, молимо Вас да, заједно са свима архијерејима, свештенством, монаштвом и вернима, примите наше искрено саучешће. Молимо се Богу за покој његове племените душе, а свима вама да подари утеху у болу за великим јерархом Цркве Христове."

У храмовима СПЦ служен је помен блаженопочившем Патријарху руском Алексију. Преосвећени Владика хвостански Атанасије, викар Његове Светости Патријарха српског Павла, у Руској цркви Свете Тројице у Београду служио је парастос блаженопочившем Патријарху уз саслужење протојереја Виталија Тарасјева, старешине Руске цркве, свештенства и ђакона. Помену су присуствовали амбасадор Русије Александар Конузин, представници државе Србије и многобројни верни народ. Владика је захвалио на подршци коју је српском народу пружао блаженопочивши Патријарх Алексије II, и пожелео да Господ буде делатан и у личности наследника на патријарашком трону.

У блаженом уснућу, Господе, подари вечни помен слузи Твоме Алексију.

Братска оданост

Патријарх Алексије Други био је одани брат СПЦ и велики пријатељ српског народа. Руски првојерарх је последњи пут у Београду боравио 20. априла 1999. године у току НАТО бомбардовања, када је заједно са Патријархом Павлом у Храму Светог Саве предводио молитву за мир. Руска црква је осудила једнострано признање Косова и Метохије, а сам патријарх је стално истицао да је ова покрајина у саставу Србије. Патријарх Алексије снажно се залагао за заштиту православних светиња и српског народа на КиМ, осућивао је деловање расколника у Црној Гори и поделу у Македонији. Делегација СПЦ, у саставу Митрополит Амфилохије, Епископ бачки Иринеј и викарни Епископ моравички Антоније, последњи пут се срела са руским Патријархом у Москви 25. септембра 2008. године и том приликом му даривала икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице, осликану у Хиландару.

Превазиђен раскол

За 18 година служења блаженопочившег Патријарха Алексија II у руско образовање враћена је веронаука, канонизовани су многи новопросијавши мученици и исповедници, превазиђен је вишедеценијски раскол Руске Заграничне Цркве. Број православних верника у посткомунистичкој Русији се повећао три пута. Године 1999. 24% Руса изјашњавало се да су православни, а 2008. године – чак 78%.

Избор наследника

У складу са Уставом РПЦ, изабран је Мјестобљуститељ патријаршијског престола у Москви. Од седам сталних чланова Светог Синода тајним гласањем изабран је Преосвећени Митрополит Смољенски и Калињинградски Кирил. Нови патријарх биће изабран на Помесном сабору, који ће бити одржан од 27. до 29. јануара 2009. године. Шеснаести руски патријарх биће рукоположен 1. фебруара 2009. године.

Сања Лубардић