Упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Драгомир Шиповац

Обавештавају се православни Срби парохије Светог Саве у Гринзбари, као и сви Срби Мелбурна и Викторије, да се у среду, 11. јуна, 2008. године упокојио у Господу протојереј-ставрофор Драгомир Шиповац, парох цркве Светог Саве у Гринзбари.

Свештеничко опело ће се одржати у храму Светог Саве у Гринзбари у петак , 13. јуна у 19 часова. Сутрадан, у суботу, 14. јуна 2008. године, служиће се Света заупокојена литугија у 10 часова са опходом око цркве, после чега следи погреб на гробљу манастира Светог Саве у Илајну. Уследиће даћа у Светосавском Дому, у црквеној сали у Гринзбари. По жељи покојног о. Драгомира, умољавају се сви да цвеће не доносе у цркву.

о. Драгомир Шиповац, је рођен у септембру, 1950. године, у селу Грабовица, Невесиње, у српској православној патријархалној кући, од оца Максима Шиповца и мајке Зорке (Миловић). Основно образовање је стекао у сеоској школи у Грабовици, а потом у Невесињу. Богословију Светог Саве у Београду уписује 1966. године, у време када је мало ко одлазио да изучава науке о Богу, о Цркви Христовој и о Српству. 1971. године завршава богословско образовање и долази у Мелбурн, Аустралија, да буде са својим родитељима и браћом. 1975. године жени се са својом верном супругом, Достињом, а 1978. године рукополаже се у чин ђакона, а потом свештеника, од руке Владике Николаја у манастиру Светог Саве у Илајну. Служио је у парохијама Светог Ђорђа у Ст. Албансу од 1978. до 1986. године, а потом прелази на парохију Светог Саве у Калтону, односно у Гринзбари, где остаје до краја свога живота. Сав свој труд и све своје умеће придаје завршетку црквене сале у Гринзбари, а потом, креће да се парохијски дом сагради. Крунисање његове свештеничке службе је била градња храма Светог Саве у Гринзбари, као и живописање исте. Није се само трудио да православни српски народ своје парохије окупи, него и да свети храм сагради и живопише. Остао је у добром сећању свих благочестивих Срба своје парохије, и оних овдје рођених, као и оних који су недавно пристигли. Ожалошћени: супруга и протиница Достиња, син о. Владислав, кћерке Нада, Зорка и Косара, снаја Невенка, унука Мила и зет Алесандро, као и многобројна родбина, кумови и пријатељи, и добри парохијани.

Нека му је вјечна слава и покој.

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска