Упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Сава Почуча
На дан када наша Света Црква прославља Светог Николаја Чудотворца, и на дан своје крсне славе, упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Сава Почуча. Врсни свештеник и пастир који је свој свештенички век послужио Богу и народу у епархијама Славонској и Сремској. Почивши отац Сава је рођен 29. маја 1947. године у Кутјеву, у Хрватској. Епископ славонски Емилијан рукоположио га је у ђаконски и свештенички чин 19. и 20. августа 1969. године у манастиру Ораховица.
У Голубинцима, у храму Ваведења Пресвете Богородице, 21. децембра 2016. године свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан уз саслужење свештенства епархија Сремске, Будимске, Темишварске и Пакрачко-славонске. Том приликом Преосвештени Епископ г. Лукијан словом се опростио од доброг оца Саве са којим је делио ратне муке у Славонији од 1991. до 1995. године:
-Данас се опраштамо од оца Саве, супруга, родитеља, деде али изнад свега пастира. Није сваки пастир исти, зато Господ наш говори о добром пастиру, а то је онај који познаје стадо и стадо зна њега, то је пастир који живот свој полаже за своје стадо, за разлику од најамника који види вука и бежи. Сав свој свештенички век провео је лечећи народне ране, које су га до смрти болеле. То су ране његових родитеља из усташких логора, ране опустошених парохија, од Бектешког Градишта, Лонџице, Пакре, до Окучана, Бенковца, Бодеграја, Врбовљана, Човца, Гређана, спаљеног манастира Ораховица и манастира Пакра. Страдању није било краја. Поново погибија, збегови, сиромаштво, глад, а дом оца Саве за све отворен. Нас деветоро живели смо у две собе, делили добро и зло, а он и попадија су нам хранили и душу и тело, поручиоје Владика и додао
-Док је Београд славио 1. мај 1995. године, Славонија се давила у крви своје деце, и ту је отац Сава изранављен спасавајући туђе животе, не залечивши рану за изгубљеним сином Небојшом. Ипак, Бог је погледао оца Саву, дао му је дивну супругу и попадију, верног пратиоца на овом трновитом путу, дао му је дивну децу и унучад, што је најлепши венац око његове главе. Господ је отворио срце Епископа сремског Василија, који га је примио и дао му хлеб, водећи бригу о овом дивном пастиру наше Цркве. На растанку, памтите децо свога родитеља а народе доброг пастира, а ти оче Саво, поздрави нашег Небојшу, нашег игумана Милутина ораховачког, децу наше крваве Крајине, а када уђеш у радост Господа свога, не заборави нас који тугујемо за тобом све док се не састанемо код Васкрслог Господа.
Посебну радост овом на очиглед тужном сабрању чинио је долазак верног народа из Славоније, који није заборавио свог свештеника чак и много година након Бљеска.
Након свете Литургије, опело је служио Епископ сремски г. Василије уз саслужење епископа Лукијана и мноштва свештенства наше Свете Цркве. На опелу се словом опростио и епископ Василије, који је подсетио присутне на пастирски живот почившег проте Саве у Срему - у Бингули, Ердевику, Голубинцима. Отац Сава је достојно испраћен у вечност, за коју се целог свог земног живота припремао.
монах Варнава
