Уснуо у Господу протојереј Светомир Петровић

Уснуо у Господу протојереј Светомир Петровић
Уснуо у Господу протојереј Светомир Петровић
Уснуо у Господу протојереј Светомир Петровић
Уснуо у Господу протојереј Светомир Петровић

Свештеник Светомир Петровић је рођен 18. јуна 1935. године у Драгову од оца Станисава и мајке Стојане. Основну школу је завршио у родном месту, а нижу гимназију у Белушићу. Петоразредну Богословију (I коло) завршио је 1956. године у Призрену. Војни рок је служио је у Вировитици, а затим се оженио са Ранком. Рукоположен је у чин ђакона 2. децембра, а у чин свештеника 4. децембра 1958. године у Саборном храму у Крагујевцу од епископа Валеријана.

Постављен је за пароха белосавачког у храму Светих Петра и Павла у Јагњилу. За време његовог службовања озидана је звонара и доведена струја у цркву. Године 1971. премештен је за пароха у Грошници и постављен за старешину храма. За време његовог службовања подигнута је црквена кућа у Грошници. Године 1978. премештен је за пароха белошевачког при Старој цркви, по пензионисању проте Предислава Миливојевића. Био је члан Одбора за изградњу цркве на Бозману 1984. године.  Године 1985. постављен је за опслуживача парохије доњосабаначке и тада подиже црквену кућу на Липару. Године 1989. освећен је темељ за нову цркву у Белошевцу. Постављен је за старешину храма у Белошевцу. Освећење храма у Белошевцу 14. јула 1998. године извршили су епископи шумадијски Сава и браничевски Игњатије. Том приликом одликован је протојерејским чином. Умировљен је 1. јануара 1999. године. 

Последње три године свог овоземаљског живота, услед нарушеног здравља, провео је у кругу своје породице. Преминуо је 17. марта 2021. године од последица вируса ковид 19 у Клиничком болничком центру у Крагујевац. Сахрањен је 19. марта 2021. године на Бозман гробљу у алеји свештеника. Опело је служио протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, који га је и наследио на парохији белошевачкој, уз саслужење више свештеника и ђакона Шумадијске епархије. Бираним речима се опростио свештеник Рашко Стјепановић, који је истакао протин предан рад у парохијском животу и његово велико залагање у изградњи храма Светог кнеза Лазара у Белошевцу. На крају беседе, у своје лично име и у име браће свештеника, упутио је речи подршке његовој породици, посебно протиници Ранки која је такође оболела од ковида 19 и пожелео јој брз опоравак, а проти Свети вечни покој и мир у Господу, онај мир који је отац Света проповедао целог свог живота.

Извор: Епархија шумадијска