Уснуо у Господу протојереј-ставрофор Мирољуб Јосифовић

Дана 26. децембра 2020. године у поподневним часовима упокојио се у Господу дугогодишњи парох краљевачки протојереј-ставрофор Мирољуб Јосифовић. Опело ће бити служено у понедељак, 28. децембра у 12 часова у цркви Свете Тројице у Краљеву, након чега ће поворка кренути ка краљевачком Старом гробљу.

Рођен је 16. новембра 1936. године у селу Чукојевцу крај Краљева, од оца Радојка и мајке Достане, рођене Вучковић. У многодетној породици био је најмлађи од деветоро деце. Основну школу је завршио у родном селу, а потом гимназију у Витковцу. Богословију је завршио у Призрену 1954. године. Након тога се враћа у свој родни крај и 1957. године ступа у брак са Персидом Милетић, са којом добија две ћерке – Биљану и Зорицу, које су му подариле два унука, две унуке и праунуку, које је сматрао највећим животним богатством.

Исте године рукоположен је од стране Владике жичког Василија (Костића) и постављен за пароха у Брекову крај Ивањице. У неприступачним и суровим условима природе тог краја, увек је био ту за своје парохијане да им приближи Христове вредности и усмери их на праву стазу живота. Након три године, са својом породицом прелази у питому Сирчу на обали Мораве, где је ревносно служио Богу, а на радост и задовољство својих парохијана, читаву једну деценију.

Преостали део свог службовања провео је у Краљеву, где је поред бројних богослужбених дужности, успео да васкрсне идеју о изградњи храма Светог Саве, која потиче још из 1936. године (управо године протиног рођења). Несебичним улагањем себе, свог рада, труда и знања, а по Божјој вољи, успева да исту идеју и отелотвори. Чак и по одласку у пензију 1998. године остаје доследан и посвећен даљој изградњи храма Светог Саве или како је он то умео да каже „Краљевачке лепотице, која ће се, ако Бог да, сврстати својом величином и лепотом у она вредна и вечна дела наших славних Немањића“.

По благослову Епископа жичког Јустина, као неуморни слуга Господњи, наставља да служи Цркви и народу све до последњег часа свог овоземаљског живота. Посебно место у његовом пастирском раду заузима манастир Вољавча, где је био духовник читавог сестринства и многобројних верника, који су ту пристизали на молитву и благослов са свих страна света.

Протојереј-ставрофор Мирољуб Јосифовић био је вољен и поштован од стране свих људи који су га познавали икада. Како он једном рече пред Васкрс: „човек више нема чега да се плаши, па ни смрти, јер смрт физичка је једна капија у вечност.“ И, ето, он, изненада стиже до те широм отворене капије вечности – упамћен као наш омиљени прота Миро.

Унук Лазар Симић

Извор: Епархија жичка