Успење Пресвете Богородице у манастиру Српски Ковин, у Мађарској

На празник Успења Пресвете Богородице, 28. августа 2017. године, своју храмовну славу прославио је манастир Српски Ковин (Ráckeve). Свету архијерејску Литургију служио је Епископ будимски Лукијан уз саслужење свештенства и монаштва Епархије будимске.

Манастир Српски Ковин налази се око 40 километара од Будимпеште, на острву Чепел, а према сачуваном предању, често занемареном, овај манастир представља средњовековну тековину и настао је у првој половини XII века. Као оснивач манастира помиње се краљица Јелена, ћерка рашког жупана Уроша I и супруга владара Беле II Слепог. У време кад је манастир настао Угарском је владала Јелена уместо свог малолетног сина Гезе II (1141–1161).

Након што су Турци 1439. године опсели и први пут освојили утврђено Смедерево, у два наврата су прешли Дунав, опустошили и опљачкали Ковин и сва околна насеља. Они који су избегли на време, кренули су у дубину Угарске и доспели до острва Чепела на Дунаву. Угарски краљ Владислав је 10. октобра 1440. године уступио ковинским пресељеницима касноготичку цркву са капелама и звоником, па уз то, по свој прилици, одговарајући део краљевских земљишних поседа. Од тог доба до данас на Чепелу постоји Горњи или Српски Ковин, са црквом посвећеном  Успењу Богородице и са капелама Св. Јована Претече и Св. Врачева Кузмана и Дамјана (прва на југоисточној, друга на југозападној страни). У оквиру редукције манастира у време Марије Терезије, Ковински манастир је укинут 1777. годин, а малобројно братство, вероватно на челу са архимандритом Јосифом Станојевићем, пресељено је у манастир Грабовац а црква претворена у парохијску. Након више од два века ова велика светиња Срба у Мађарској, за време Епископа будимског Лукијана, поново добија статус манастира, на челу са игуманом Андрејем који је дошао из свете обитељи хиландарске. Доласком игумана Андреја манастир оживљава и поново постаје стециште Срба на овим просторима.

Јерођакон Варнава (Кнежевић)

Извор: Епархија будимска