Успомена на великомученике
Познато је да су хришћани од самог почетка заволели своје Мученике посебном љубављу. А ова љубав је улепшала свим могућим украсима сувопарне и често сувише кратке описе мученичких подвига који су се сачували из давнина.
Тако је у средњем веку настала „златна легенда“ у којој се историјска истина помешала са фантазијом. Касније је дошло и просветитељство које је у почетку једноставно одбацивало чињеницу гоњења. За људе у 18. веку Рим је обично био идеал правичности, државности и просвећености. Међутим, истина је на другој страни. Хришћани су заиста бацани зверима, растрзани и паљени. Човек је и означен као пламена земља, али просвећен и просветљен благим нествореним енергијама Божијим, којима је блистала људска природа прелепог Христа.
На празник уочи Светих мученика апостола Петра и Павла, сваког 11. јула, широм Подриња и овде, у нашој Лозници, пале се бакље које подсећају на мученички сагореле хришћане. Још су пророка Данила прогонитељи у Старом завету бацили у огњену пећ. Међутим, сачувала га је благодат Божија. Тако и душе ових мученика, како каже књига Премудрости Соломонове, за мало страдања овде добише вечну славу.
Уз организацију оца Милоша Петровића и, пре свега, проте Милана Алексића, и уз сјајно свештенство, посебно музички образованог врсног теолога ђакона Горана, изведен је концерт у амфитеатру са етно групом „Ризница“. Било је много младог света, родитеља, деце и органа јавног реда са ватрогасцима који су пазили да овај дечији празник остане у срцима деце као светлост хришћанства. Све је то личило на масу свитаца који крену са брда кад је жетва. Природа понекад и даје сигнале како треба да се понашамо, мада је човек назначен од Бога да буде чувар природе.
И ова ватра јесте игра светлости и таме. Јесте игра одвајања добра од зла. А највише сећање на мучеништво које прати сваког човека који долази на свет. Дечица се овде први пут контролисано сусрећу са ватром. Играју се са оним чиме је тешко господарити, али које је елемент енергије и симбол људског црквеног окупљања и дома. Не каже се узалуд за наше трагичне избеглице – напустише своја огњишта.
Ова игра светлости и таме подсећа на шест дана стварања. Не можемо да не поменемо и славног Гетеа и да у овом празнику не видимо одсјај његових стиховаа: „Муње палацају и пале и пустош прати грома траг, али анђели светлости свим срцем славе Боже твог дана корак благ“.
Ето, првих корака наших малих хришћана да схвате речи из пролога Јовановог јеванђеља: „У њему беше светлост и светлост беше живот људима и светлост се светли у тами и тама је не обузима.“.
Проф. Г. Раденковић
