Васељенски патријарх: Једина употреба Свете Софије је њена употреба као хришћанске богомоље

Поводом  недавног преобраћаја древних цркава Аја Софије и Хоре васељенски патријарх Вартоломеј упутио је надахнуту поруку верницима широм света и подсетио  на то да Света Софија „као архитектонски израз спасења човечанства и све творевине у Христу припада целом човечанству“.

Он је рекао: „Хришћанска црквена архитектура је непревазиђени богословски језик“. Нагласио је да „у овом пресветом простору све славе Христа, Логоса који се оваплотило, Који је било у почетку и Који ће доћи. Ову истину, која је суштина хришћанске вере у Тројичног Бога, ислам одбацује. Током 481 године, док је Света Софија била џамија, муслимански верници су се молили у хришћанској цркви, у хришћанском окружењу, упркос томе што је била покривена иконописом. Једина употреба Свете Софије, која поштује и представља своју истинску мисију, јесте њена употреба као хришћанске богомоље“.

Хришћанска црквена архитектура је непревазиђени богословски језик, који архитектонским наитијем с правом изражава веру наше Цркве у Тројичног Бога, у свеспасоносно оваплоћење Бога Речи и у есхатолошко испуњење и пуноћу Божанске икономије у Царству Божјем.

То је та истина коју света црква Свете Премудрости Божје представља и објављује на свој јединствени начин. Ниједно преименовање није у стању да прикрије, измени или одстрани јеванђељску поруку и мисију ове цркве, јер је мудро речено да она представља „архитектонски израз догме Халкидона [Васељенског сабора]“, то јест, веру у „вечно тајинство“ Богочовека, у сједињење и сапостојањеи људске и божанске природе у једној личности Бога Логоса.

Њено признање као места Светског наслеђа индиректно изражава ову истину и није повезано само са неупоредивом величином њене архитектуре, иконописа и богатог украшавања.

... Дух Свете Софије увек је присутан у животу и свакодневном сведочењу Васељенске Патријаршије, у њеној непоколебивој вери у апостолско предање и неуморном старању за сваку људску личност.

Извор: Orthodoxtimes.com (са енглеског Сања Симић де Граф)