Васкршња посланица Епископа Иринеја Митрополије аустралијско-новозеландске

ИРИНЕЈ

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ

ЕПИСКОП MИТРОПОЛИJE АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКE СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Љубљеном монаштву, свештенству, свим синовима и кћерима, верној духовној деци наше свете Цркве у Аустралији и Новом Зеланду, из очинског срца препуног васкршње радости, честитамо овај велики и најсветлији празник над празницима кличући надахнутим речима Светог Јована Дамаскина:

О велика и најсветија Пасхо, Христе,
о Мудрости, и Речи Божја, и Сило!
Дај нам да се још присније причешћујемо Тобом
у незалазни дан царства Твога.
(Пасхални канон—Песма 9.)

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Ваистину, љубљени, радујмо се неизмерно, јер нам данас, у незалазном дану царства Његовог, Васкрсли Господ пружа јединствену моћ додира с Њиме. Он, предвечна Мудрост и Реч Божја, Сила и Љубав, пружа нам могућност да с Њиме будемо причасници и учесници у победи којом је Он победио последњег непријатеља човечанства – смрт – тако што је својом смрћу сатрао смрт и васкрсао из мртвих!

Васкрс је празник над празницима! Он је круна и сậм смисао свих празника. Без Васкрса и васкршње истине – која нас испуњава надом и даје смисао нашем животу – по речима апостола Павла, „празна је проповед наша и празна је вера наша“ (I. Кор. 15,14). Управо због тога је овај велики Апостол писао првим хришћанима: „Ако Христос није васкрснут, узалуд је ваша вера. . . Према томе пропадоше они који у Христу уснуше. Ако смо се само у овом животу уздали у Христа, јаднији смо од свих људи. Но Христос је васкрснут из мртвих као првенац од оних који су умрли“ (I. Кор. 15,17-20).

Једино они који одбацују да верују у стварност васкрсења Христовог отпадају од Његове благодати. Према светом Апостолу: „Ако дакле својим устима исповедаш да је Исус Господ и поверујеш у свом срцу да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен“ (Рим. 10,9). За сваког православног хришћанина то није само дати залог већ је и извор радости у Васкрсење Христово коју примамо као плод Духа Светога. Радост вере, дакле, значи поновно откривање сâмог живота. Радост вере значи и откривање чистога срца у којем ће се Бог огледати и којим ћемо препознати другог човека у заједници Христове љубави.

Човек који се удаљује од Бога удаљује се од себе самога и свог спасења, јер просто губи свест о томе како треба да уреди свој однос са братом својим, са својим ближњима. Због тога, говорио је старац Никанор хиландарски, примењује се она стара народна изрека: „Ко неће брата за брата, хоће туђина за господара“. Сваки људски раздор потиче од оних који одвајају брата од брата, сестру од сестре, који одвајају нас од нашег јединства у Цркви и заједнице вере.

Ту је и одговор на питање зашто верујући човек лакше подноси животна искушења? Зато што му вера улива снагу, наду и љубав, знајући да никада није сậм нити препуштен самом себи. Срж наше вере је Васкрсли Христос, који је међу нама увек присутан, лично везан својом љубављу са сваким од нас. Стога, за нас верујуће људе  усмеравање свог погледа ка Њему значи и дубље разумевање нашег сопственог постојања.

У супрутном, безнаднежно срљајући по мраку без светлости васкрсења Господњег, данас многи доживљавају страховити терор, бол и патњу од насиља које се шири брзином светлости повлачећи за собом и остатак света који беспомоћно стоји и гледа. Како ћемо показати нашу бригу за те људе, за ту браћу, сестре и децу када смо толико удаљени од њих и њихове кризе? Природно је очајавати због немоћи да помогнемо жртвама удаљених сукоба, али је ипак људска солидарност правац који следи Божју заповест да љубимо једни друге. И ту ваља почети од личног сусрета са људима око нас, са ближњима својим, да љубимо једни друге као што Он нас љуби.

Јер смо сви ми ходочасници који траже истину у овом животу препун големих јада. Вера у Христу подразумева да имамо поверење и да допустимо да нас Он, који је Истина, усмери на пут према Његовом пуном откровењу. „Јер сада гледамо као помоћу огледала – у загонетки, а онда ћемо лицем у лице. Сада сазнајем делимично, а онда ћу сазнати потпуно . . .“ (I. Кор. 13,12), рече мудри Апостол. Васкрсли Спаситељ не припада само прошлости, Он је свакога дана ту за нас. У Његово име Отац шаље Духа Светога, који нам даје да живимо животом у изобиљу учећи нас свему (Јован 14,26). Зато се молимо „да се име Господа нашега Исуса Христа прослави у вама – и ви у Њему – по благодати Бога нашега и Господа Исуса Христа“ (II. Сол. 1,12).

Тога ради, са пуноћом Христове свете Цркве, нашом чврстом заједницом и поузданим извором наше вере, наде и љубави, од свег срца ускликнимо:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Дано у Сиднеју, о Васкрсу 2014. године.

Ваш искрени молитвеник пред васкрслим Христом,

+ИРИНЕЈ

Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске