Васкршњи интервјуи епископа Атанасија

Његово Преосвештенство Владика бихаћко-петровачки г. Атанасије, поводом празника Васкрсења Господњег, дао је изјаве за Независне новине и дневни лист Курир.

Владика Атанасије је изјавио је да вјерује да ће отварање обновљене Ферхадије у Бањалуци указати јавности на важност обнове вјерских објеката свих народа у БиХ. “То је веома важно. Јер, у Бихаћу су 1941. године усташе срушиле храм, који до данас није обновљен због рата и недостатка средстава. Његово обнављање имало би значај за 150 православаца, односно 65.000 становника или читаву БиХ”, рекао је владика Атанасије за “Независне новине”.

Владика Атанасије навео је да власти Републике Српске помажу Српској православној цркви, али да би та помоћ требало да буде и већа. Поводом највећег хришћанског празника Васкрса, владика бихаћко-петровачки рекао је да Васкрс представља радост човјечанства. “Немогуће је победити зло на други начин, осим кроз дружење са Христом који је први и једини устао из мртвих”, поручио је владика Атанасије. Он је додао да би људи једноставније рјешавали проблеме и прихватали живот, у којем је радост увијек помијешана са тугом, уколико би пратили Христову науку.

-Позивам све вернике, као и људе који себе друкчије сматрају, да сву своју пажњу усмере на личност Исуса Христа, да боље сагледају Господа и посебно догађај који прослављамо - Васкрс, поручио је епсикоп Атанасије у интервјуу за Курир. -Сматрам да се из тога највише може профитирати за властити живот, односно највише урадити за личну корист и корист читаве заједнице. Сваки човек би требало да живи угледајући се на Господа Христа, који позива људе да уважавају и воле једни друге. Људе с којима живимо треба да ценимо као личности, да их волимо, да се жртвујемо за њих, каже за Курир Епископ бихаћко-петровачки Атанасије.

Он позива на отварање ка Богу и ка другим људима јер је то решење за излазак из материјалне и моралне кризе, која је све присутнија у свету. Човек се, оцењује епископ, отуђио од Бога и од себе, те постао егоцентричан. -Ми смо сада, нажалост, себични и заграђени собом и отуда се појављује то да желимо од другога отети, другога уништити… Потребно је развијати потенцијал добра, а он се развија када је човек са Богом и са другим људима. Онда стварно можемо постати добри и хумани и онда бисмо изашли из кризе, наводи он.

Епископ се осврнуо и на албанску голготу, кроз коју је српски народ прошао пре тачно 100 година, јер је то показатељ зашто је важно бити крштени православни хришћанин. Уједно, овај догађај је, по његовој оцени, и доказ да Срби увек успевају да васкрсну. -Пре 100 година српска војска и српска држава су се изместили, изместили су се из Србије краљ и влада, прошли кроз албанску голготу и стигли на Крф. Сликовито гледано, то је одвајање душе од тела. Тело је Србија, а душа је оно што се исељава – краљ, влада, војска… То су слике смрти. Али они ће васкрснути, а то се не би догодило да се није радило о људима који верују у Христа и који имају веру у живот. То је њих оспособило да могу да васкрсну из такве смрти. То је доказ да су Србија и српски народ неуништиви.

На крају, Епископ сматра да је Србија, иако економски исцрпљена и изложена разним притисцима и неправдама, показала хуманост и бригу за мигранте. Ипак, каже да треба бити и помало обазрив.

Епископа Атанасија сматрају утемељивачем верске наставе у Београду, а он ипак, иако у последње време постоје тенденције у Србији да се умањи њена важност, сматра да ће веронаука опстати у школи: -Веронаука ствара бољи карактер и способнију и одговорнију личност. Био би велики злочин ограничавати веронауку. Уместо тога, препоручујем да се унапређује квалитет веронауке, нека држава помогне да се она квалитетније предаје… Веронаука смета онима који је не познају и нису се упознали са ефектима њеног присуства. Али, свакако, верујем да ће се настава одржати.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка