Васкршњи празници свечано прослављени у Њујорку

Иако је српска заједница у Њујорку остала без свог храма који је пострадао у пожару на Васкрс, 1. маја 2016. године, Божјом благодаћу, захваљујући братској љубави и подршци грчког и руског народа, ниje oстала без богослужења и богослужбеног места.

И Грчка Црква и Руска Црквa у Њујорку отвориле су врата својих храмова верницима парохије Светог Саве. Један од охрамова где Срби редовно одржавају своје недељне и празничне службе је грчка црква Светог Елефтерија. Ове године у току страсне седмице Срби и Грци су служили заједно.

На Велики петак, уз присуство верника из обе цркве служио је Његово Преосвештенство Епископ источноамерички г. Иринеј уз саслуживање локалних свештеника, протојереја ставрофора др Алберта Демоса, старешине храма Светог Елефтерија, протојереја др Живојина Јаковљевића, старешине Саборног храма Светог Саве, и протојереја Владислава Радујковића, пароха Саборног храма Светог Саве.

После опхода око храма, обративши се присутним верницима, епископ Иринеј је нагласио да пријатељство српског и грчког народа има дубоке корене и траје до данашњег дана. Епископ је нарочито подсетио на незабораван подвиг који је грчки народ показао у Првом светском рату, када је раширених руку прихватио изнемоглу и напаћену српску војску на острву Крфу. Интересантно је напоменути овде да добар број парохијана цркве Светог Елефтерија потиче управо из ових предела Грчке. Обраћајући се присутним верницима епископ Иринеј је изразио своју срдачну благодарност рекавши: -Ово вече ме je пренело на острво Крф 1916. године за време Првог светског рата, када је српска влада предвођена старим и немоћним краљем Петром Првим заједно са српском армијом морала да препусти Србију њеној судбини и превали страховит пут преко албанских планина, такозвану Албанску голготу. Захваљујући нашoj дивној грчкој браћи и сестрама и њиховој љубави, Србија је преживела Први светски рат. Постоји сјајан видео запис који показује како је ваш народ водио бригу о нашем народу годину дана, исто као што и ви овде у цркви Светог Елефтерија водите бригу о нама. Знам да је ово терет за вас, али овај терет није ништа страно добром и верном грчком православном народу. Ово је жртвена љубав са крста, љубав која је Христа одвела у Његов гроб и кроз гроб у Његово васкрсење.

Следећег дана, на Велику суботу у поноћ, Срби су се придружили верницима руског Саборног храма Богородице Знаменске на васкршњем јутрењу. Присуство Његовог Високопреосвештенства Митрополита г. Илариона, Његовог Преосвештенства г. Николајa и Његовог Преосвештенства г. Иринеја, у овом прелепом храму и црквеној порти где се окупило мноштво верног народа, допринело је лепоти ове изузетно свечане службе.  По речима епископа Николаја, који се Србима придружио и следећег дана на светој Литургији, ово је био не само диван већ историјски догађај, када су први пут Руси и Срби били заједно на богослужењу на Васкршњем јутрењу.

И епископ Иринеј и епископ Николај истакли су обострано вековно пријатељство два истокрвна и истоверна народа, које је ојачано међусобном подршком нарочито у време страдања и прогонства. Руска солидарност у Првом светском рату оставила је трајан и снажан утисак на српски народ да је он опстанак своје нације приписао ”жртвеној љубави” коју је руски народ показао. По речима Светог Николаја Велимировића, ова жртва се тешко може икада надокнадити: Овај дуг љубави, када неко умре спасавајући ближњега, дуг који српски народ дугује руском за његов подвиг 1914. године је толико велики да се неће моћи одужити генерацијама и вековима.

Истовремено, као знак узајамне љубави, Срби су раширених руку и срца прихватили многе руске породице после револуције. Неки од потомака ових имиграната, који су рођени у Србији, били су присутни на овогодишњем васкршњем јутрењу. По њиховом мишљењу овогодишња заједничка Васкршња служба није случајност. Чудотворна Курска икона, која се чува у овој руској Саборној цркви, нашла је после револуције уточиште у Србији заједно са руским народом. По речима епископа Николаја управо је ова икона посредовала да до овог сусрета на Васкрс ове године дође. Као што су Срби пружили уточиште овој изузетној икони, тако је ова икона сада прихватила српски народ.

Верници Саборног храма Светог Саве који су били присутни на Васкршњем богослужењу су се осећали да су у својој цркви међу својим најближима. Општа атмосфера љубави, пажње и искрене радости обележила је овај најсвечанији и најузвишенији хришћански празник.

протојереј-ставрофор др Живојин Јаковљевић, 
старешина Саборног храма Светог Саве у Њујорку
Фото: А. Бoлдескул

Извор: Епархија источноамеричка