Васкршњи сајам: Нова манифестација културе

„Српски код“ отворио редовни програм Васкршњег сајма у Београду

Представљање образовног подухвата „Српски код“ у продукцији невладине организације „Наша Србија“ отворило је богат културни програм који прати Васкршњи сајам књига у Београду. Публици су се представили аутори, преносећи своје мотиве за рад на мултимедијалном пројекту који већ две године изазива пажњу и деце и родитеља.

У циклусу „Оживљено сликом“ гост „Наше Србије“ је био Лазо Средановић, аутор најпопуларнијег стрипског серијала нашег времена — „Дикан и Стари Словени“, а Школа стрипа „Ђорђе Лобачев“ одржала је јавни час. Током дана одржано је још четири програма: представљање подухвата „Ризница српске духовности“ и књиге „Свети огањ – чудо на Христовом Гробу на дан Велике Суботе“, као и изложба и јавне уметничке радионице Академија за консервацију и уметност СПЦ.

Отварајући културни програм Васкршњег сајма, уредник програмских циклуса „Српски код, духовни темељ“ и „Оживљено сликом“,  Зоран Стефановић, је на почетку трибине о подухвату „Српски код“ (www.srpskikod.org) навео образложење зашто је подухват номинован за Годишњу плакету Друштва информатичара Србије:

„Осим бољег разумевања и познавања баштине код основношколаца, посебно истичемо још једну образовну корист Српског кода — његов етичко–цивилизацијски приступ. Наиме, сматрамо да су аутори дали јединствен случај образовног подухвата који покушава да природно споји народно са свечовечанским (космополитским), што је у нашем глобализацијском добу кључни национални интерес и Срба и свих других народа/нација. Аутори су овај спој доследно спровели на примерима и духовне и материјалне  културе, и то не декларативно, идеолошки или штуро. При томе су дали и ментални интелектуални простор деци, да сама промисле и природно усвоје оно што ће бити данашњи или будући канон српске традиције.“

Ово је био увод за живу и плодну расправу у којој су троје аутора Српског кода — ђакон Ненад Илић, Анастасија-Весна Илић и Ивица Живковић — имали прилике да објасне своју мотивацију и метод са етичког, образовног, комуниколошког, културног и богословског становишта.

Посебно је било занимљиво чути лична сведочења и дилеме аутора које се тичу покушаја дубљег вредновања српске културе, налажења заједничког језика са омладинским и дечјим нараштајем, успостављања равнотеже између „народног и васељенског“, односа према модерној технологији или вредностима данашњице. Посебно је истакнут допринос ликовног уметника Милана Антанасијевића овој лепој књизи и веб-сајту.

Зоран Стефановић, као креативни директор новог културног жига „Српски код“, најавио је треће издање књиге за јун, превођење постојећег српско-енглеског сајта на друге језике, али и ширење вредности и тема подухвата у нове облике популарне културе.

Дикан помаже племенитим циљевима

Првог редовног дана сајма, такође у организацији „Наше Србије“ и подухвата „Српски код“ публика свих генерација је имала задовољство да се на другом спрату упозна са радом школе стрипа и илустрације „Ђорђе Лобачев“, која управо пуни 20 година постојања под вођством Владимира Весовића, а која ће током целог трајања Сајма давати бесплатне часове деци и њиховим родитељима. Поред овога, гост дана је био Лазо Средановић, аутор заштитног знака Политикиног Забавника и најпопуларнијег стрипског серијала нашег времена — „Дикана“ (некада „Дикан и Стари Словени“). Поред стрипске славе, Средановић је и међународно признати карикатуриста, специјализован за друштвену сатиру, али и илустратор дечјих књига.

Овај доајен наше културе посетио је и лепо украшени и весели штанд свог домаћина, „Наше Србије“, где се упознао за хуманитарним и културним радом организације, после чега је дао дозволу да „Диканов“ лик помогне племениту друштвену мисију.

У име Удружења стрипских уметника Србије, суорганизатора циклуса „Оживљено сликом“, Средановићевом двосатном гостовању је присуствовао и секретар УСУС Боривоје Грбић, као и други аутори, историчари уметности, студенти ликовне академије и посетиоци који су одрасли на „Дикану“.

Жива култура као предност Васкршњег сајма

Ова два циклуса су отворила богат културни програм Васкршњег сајма, где су током вечери подухват „Ризница српске духовности“ представили директор Предраг Јовановић, главни и одговорни уредник Миле В. Пајић и песник Добрица Ерић.

Такође је бројна публика имала прилике да присуствује представљању књиге Хараламбоса-Хариса Скарлакидиса Свети огањ – чудо на Христовом Гробу на дан Велике Суботе, уз учешће самог аутора, затим књижевнице Зорице Зец и представника Издавачког фонда СПЦ Архиепископије Београдско-карловачке, Градимира Станића.

На другом спрату, поред стрипских аутора, своју занимљиву изложбу и мајсторске радионице, поставила је Академија за консервацију и уметност СПЦ, чинећи од другог спрата здања уметничку колонију у средишту престонице.

Чак седам културних програма првог дана Сајма показало је који додатни квалитет нова манифестација даје културном животу Београда, осим представљања издавачке делатности домаћих и страних издавачких кућа са подручја вере, културе и науке.

Концепт који омогућава да се на истом месту споји специјализована, стручна и породична публика био је одавно неопходан у ужем градском језгру а Васкршњи сајам је понудио једно од могућих решења.

Ненад Петровић