Васкршњи сајам: Школство Српске Православне Цркве данас
Шестог дана Васкршњег сајма, 2. априла 2012. године, протојереј-ставрофор др Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве у Београду говорио је о школству у Српској Православној Цркви данас. Овом приликом представљена је монографија Београдске богословије, чији је аутор монах Игнатије (Марковић), докторанд на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.
У свом излагању, ректор Богословије нас је најпре подсетио на значај који данашњих осам богословија имају у нашој савременој просвети и школству. Богословије су одувек у нашем народу представљале центар, не само црквене просвете, већ школства уопште. Брига о младима који јесу будућност нашег друштва, примарни је задатак Цркве, по речима Христовим ''Пустите децу да долазе к Мени'' (Мк 10, 14). Поред богословских наука, које се у овим институцијама изучавају, ученици стичу и опште образовање из историје, философије, психологије, страних језика, које их припремају како за свештенички позив, тако и за катихетску и друге службе у Цркви. За црквено школство данас од нарочитог је значаја обнова Призренске богословије, страдале у протеклим немирима, која представља и духовни стожер народа у јужној српској покрајини.
Прошле године је прослављен јубилеј, 175 година од оснивања Богословије Светог Саве, што је чини најстаријом школом у Београду. Ректор нас је укратко подсетио на осниваче ове престижне институције која је заштићена омофором Светог Саве изнедрила значајне личности наше Цркве и друштва.
Поводом овог јубилеја објављена је монографија Богословије Светог Саве, мастер рад монаха Игнатија. „Говорити о Богословији Светог Саве значи говорити о светитељима“, нагласио је монах Игнатије. Професори и ученици ове школе у прошла два века јесу пример српском народу данас. Поменути су најбитнији: Свети владика Николај, Свети ава Јустин, Свети владика Доситеј Загребачки и Свети Платон Бањалучки. Велики допринос животу и раду Београдске богословије дао је блаженопочивши Патријарх Герман, и сам ученик ове школе, упркос тешким околностима у којима је тада живела Српска црква. Није било делегације која је долазила у Српску цркву, а да није посетила Богословију. А ни данас нема епархије наше Цркве у којој нема ученика ове школе.
Монах Игнатије нас је увео и у историјске околности које су владале у времену оснивања ове Богословије, која корене има још у Доситејевој богословији из 1810. године. Предвидевши потребу српског народа за једном таквом школом, Доситеј је новцем који је дуго година сакупљао издавајући књиге основао прву Београдску богословију, која се налазила недалеко од данашњег Студентског трга. После оснивања 1836. године, залагањем Митрополита Петра Јовановића, школа се више пута селила услед разних околности све до 1957. године, када је усељена у дивно здање Александра Дерока на Карабурми. Монах Игнатије споменуо је само неке од познатих ректора ове школе, као што су Стева Веселиновић, Добросав Ковачевић, Душан Кашић.
„Говорити о Богословији Светог Саве значи говорити о Српској академији наука“. Многи професори и ученици ове школе, касније као свештеници и монаси, дали су велики допринос и овој институцији. Из свега побројаног лако је закључити да је Богословија Светог Саве, у свом скоро два века дугом постојању, имала једну од кључних улога у васпитању и образовању српског народа уопште.
На крају, ректор Протић се захвалио високопреподобном монаху Игнатију на свом доприносу, јер је његов рад прва монографија ове битне институције. Захвалност је упутио и домаћину Градимиру Станићу и организатору Васкршњег сајма, Издавачком фонду СПЦ, на уприличеној свечаности.
Ово представљање Богословије на најлепши начин увео је хор ученика ове школе, који је под руковођењем професора Милана Милијановића, торжествено извео Стихиру српским светитељима, а на крају заблагодарио покровитељу своје школе, отпевавши тропар Светог Саве.
Бранислав Кеџић
