Васкршња посланица Епископа осечко-пољског Г. Лукијана

Л У К И Ј А Н

МИЛОШЋУ БОЖЈОМ СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЕПАРХИЈЕ ОСЕЧКОПОЉСКЕ И БАРАЊСКЕ,СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, ПРЕПОДОБНОМ МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА ПОВЕРЕНЕ НАМ БОГОМ СПАСАЈЕМЕ ЕПАРХИЈЕ - БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД ВАСКРСЛОГА ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА УЗ РАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Васкрсни, Господе Боже мој, да вознесетсја рука Твоја, не забуди убогих Твојих до конца! Устани, Господе Боже мој, подигни руку Своју, не заборави убоге Своје до краја! (Прокимен Апостола на Велику суботу)

Већ неколико недеља уназад, нарочито у време Великог поста, браћо и сестре, ваписмо Господу Животодавцу: „Отвори нам врата покајања... Ми несрећни сећајући се мноштва наших срамних дела, дрхтећи и плашећи се страшног Судњег дана, уздајући се у срдачно милосрђе Божје, као псалмопојац Давид покајнички вапимо преклињући: Помени нас Боже, по великој милости Твојој."Појали смо на богослужењима: „Не окрени лице Твоје, Господе, од слуге Твога, услиши га брзо. Приближи се души мојој, избави је!" И тако из дана у дан, у току васцелог Великог, Часног поста.

У тој нашој туги и жалости, у данима покајања, поста и молитве, најмлађи, дечица, на празник Цвети, када славимо улазак Господа нашега Исуса Христа у Јерусалим, јавише нам да није све изгубљено. Охрабрише нас повицима упућеним Христу: „Благословен је који долази у име Господње! Бог је Господ, и јави нам се!" И даље нас храбре, показујући да је међу нама Онај који васкрсе четвородневног Лазара, наговештавајући нам своју смрт и Васкрсење. Он, Христос, Господ и Спаситељ наш! Њега, Цара славе, дечица су чистим срцима и анђелским душама осетила, препознала, радујући се певала, величала Га. Маслинове гранчице бацала су путем којим је Он пролазио, украшавајући Га и цвећем, Њега, Сунце лепоте, Најлепшега међу рођенима од жене.А онда, браћо моја и сестре моје, Он безгрешни, „јер се греха не нађе у устима Његовим", „нас ради и ради нашега спасења", како читамо у Символу вере, ради, сагрешења свих људи од Адама и Еве, наших прародитеља, и васцелог рода људског, „јер нико није без греха осим један Бог, на крст пострада Онај који је без страсти". „Иако је Цар неба и земље, добровољно беше распет, зато што воли човека, и из љубави према васцелој твари". „Безбожни људи и безакони Живота свих осудише на смрт. Творац света предаје се у руке безбожника; подиже се на дрво Човекољубац, да ослободи сужње у аду" (Црквена песма). Твар препознаје на крсту Творца свога, јер „ гледајући Те како висиш на крсту, Христе, сунце се помрачи, темељи земље задрхташе, раздра се црквена завеса". Благообразни Јосиф и Никодим, двојица побожних Јевреја, „скидоше са крста пречисто Тело Твоје, обавише Га чистим платном, помазаше Га мирисима, положише у нов гроб." И гле, у гробу, у аду где су душе преминулих боравиле, Господ живота и смрти истрже из руке насилничке оне који Га тамо чекају, дарова им да бораве у рају уместо у аду. Црквена песма вели: „Господе, Твојим силаском у ад и васкрсењем, опет се отвара рај и сва Те твар хвали и слави." Смрт не влада више, јер Господар васцелог света разруши његову моћ, уништи царство смрти, ослободи људски род од пропадљивости, даровавши свету живот вечни.А род људски како се понаша у време распећа Христовог и Његовог погреба?

Само њих неколико жена мироносница, заједно са Маријом мајком Исусовом, не плашећи се, храбро полазе да посете Његов гроб носећи судове пуне мириса да помажу Његово распето Тело. Забринуте су ко ће им уклонити камен са врата од гробнице где је био погребен Христос, будући свесне своје немоћи. И гле, дошавши до гробнице, „приђоше до стене у којој беше Стена живота", видеше гробна врата одваљена и чуше блистајућег анђела: „Не плачите! Зашто тражите међу мртвима као човека Онога који је у вечној светлости. Погледајте гробне покрове, трчите и обавестите свет да је Господ устао, да је васкрсао тродневно из гроба. Идите, Васкрсење Његово јавите ученицима Његовим. Ускликните: заиста, васкрсе Господ!" Ову највећу истину мироносице саопштише ученицима Његовим утврђујући их у вери, а они вест о Васкрсењу Христовом објавише васцелом свету. Њихова вера у Његово Васкрсење бешепотврђена Његовим јављањима у току четрдесет дана до Његовог Вазнесења. Чврста вера у Његово Васкрсење, Његову науку, беше запечаћена животима многих, ево већ пуних 20 векова, све до наших дана. Шта треба да урадимо ми, децо моја духовна, на данашњи Дан? Да узвикнемо попут црквеног песника: „Ходите, народи, запевајмо и поклонимо се Христу, славећи Његово из мртвих Васкрсење, јер је он Бог наш, Он избави свет од вражије преваре!"Многи су кроз векове веровали, а и ми данас, сутра и увек, јер чујемо Његове речи: „Ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века!" (Мт 28, 20). „Ја сам Васкрсење и Живот; ко верује у Мене, ако и умре живеће" (Јн 11, 25). Вера, непоколебива и чврста у Христа, у Његово Васкрсење, и вера да ће Он и нас васкрснути за живот вечни у Царству Његовом, даје нам снаге и моћи да издржимо дане поста, да истрпимо све муке и невоље, све недаће и патње, лажи и неистине, које подносимо у овом земном животу. Не плашимо се ничега, јер: „нека се не плаше срце ваше", храбри Господ своје ученике, а преко њих и нас његове следбенике - хришћане.

Радујмо се Васкрслом Господу, који је стално са нама у ова смутна и веома тешка времена. Не допушта Господ да страдамо више него што можемо да поднесемо. Зна Господ снаге наше!Будите истрајни у вери у Васкрслог Христа, творећи и живећи по заповестима Божјим, по науци Његовој.

Молим вас, децо моја духовна, да чувате и негујете „веру свету православну, веру наших праотаца, витезова и светаца". Поштујте људско достојанство у себи и у другима. Будите пред Богом понизни, а пред људима усправни, храбри. Греха се клоните. Злоба, пакост и мржња да не нађу места у срцима вашим. Љубав, радост, доброта, истина и човекољубље нека испуњавају душе ваше, и нека зраче и сијају са лица ваших. Радост Васкрсења Христовог нека блиста из вас као светлост са гроба Христовог, којом беху обасјане мироносице. „Опростимо све једни другима Васкрсењем", позива нас црквена песма.

Молим вас, браћо и сестре, супружници и родитељи. Имајте љубави међу собом, волите се! Чувајте брачну чистоту, не раскидајте везу верности једно другом. Искрена верност и узајамно праштање и поштовање да не изостане међу вама никада. Рађајте децу, множите се, заповеда и наређује Господ. Брак је света тајна установљена од Бога и благословена Господом нашим Исусом Христом. Основ сваког друштва и државе је здрава и честита породица, здраво и духовно јако домаћинство, богато породом, врлинама и поштењем, а не само материјалним добрима.

Децу своју и пород свој упућујте Христу. Он моли и преклиње: „Пустите децу к Мени!" Не на улицу, не у кафане, клубове, у ноћни живот. Науком Христовом оплемењујте њихове душе. Упућујте их да похађају часове веронауке, у школи, код Цркве. Будите им тумачи вере Христове у своме дому. Његове благе речи и Он, „Светлост свету", да им буде „Пут, Истина и Живот!" (Јн 14, 6).Децо, поштујте родитеље своје, старе и изнемогле, немоћне и болесне. Не подсмевајте им се, јер и ви ћете, ако Бог да, дочекати њихове године. Није тешко уступити место у аутобусу старијем, пружити му руку на улици, подржати га, помоћи му. Поздравити. Поштујући старије, бићете вољени и уважавани.Господ заповеда: „Поштуј оца свога и матер своју, да дуго поживиш и срећан будеш на земљи!"Позивам вас, браћо моја и епархиоти моји, да живите у љубави са свима, без обзира на разлике у вери, нацији, језику, образовању, богатству и сиромаштву. Не обазиримо се на разлике међу људима. Сви смо синови Оца нашег небеског и браћа међу собом. Не може нас све једна мајка и отац родити, али нас све ствара и у свет шаље један Отац, „Творац неба и земље, и свега видљивог и невидљивог". Не клоните духом због беде и немаштине. Због болести и невоља које нас сналазе. Кризâ које нас окружују. Не тугујте и не очајавајте. Васкрсли Христос је снага наша. Он нас храбри: „Радујте се и васелите, јер је велика плата ваша на небесима" (Мт 5, 12). „Дођите Мени сви који сте уморни и обремењени и Ја ћу вас одморити" (Мт 11, 28).

Помолимо се Васкрслом Господу Христу, да будемо јединствени, сложни, да живимо у љубави са свима. Замолимо Га да се усели у срца наша, да остане у нама и са нама. Да сачува душе наше, децу нашу, ближње наше. Да подари роду нашем, отаџбини нашој и васцелом роду људском мир, слогу и благостање. Тако нам је све то свима неопходно. Господе Васкрсли, учини да данашњи Празник над празницима буде непрекидни подстицај свакој хришћанској души да се клони од греха и свега што доноси духовну смрт. Учини, Господе, молимо Те, да неугасива светлост Твога Васкрсења обасја и огреје, просветли и умири, сваку живу душу, свако људско срце. Подари, Васкрсли Христе, „благо растворење ваздуха, изобиље плодова земљских и времена мирна. Плови са онима који плове, путуј са путницима; удове и сирочад штити, сужње ослободи, болесне исцели, Лекару душа наших."„Усели љубав у срца оних који нас не воле и који нас мрзе". Васкрсни и њих и нас, Васкрсли Господе Боже, да се уздигне Рука Твоја!

Часном свештенству, преподобном монаштву, благочестивој и христољубивој браћи и сестрама Епархије осечкопољске и барањске и свима људима добре воље, честитам празник Христовог Васкрсења, поздрављајући вас радосним поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

У Даљу, о Васкрсу 2009. године

Ваш молитвеник пред Васкрслим Христом

смерни †ЕПИСКОП ЛУКИЈАН