Васкршња посланица Владике аустралијско-новозеландског Иринеја

ИРИНЕЈ

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ

ЕПИСКОП АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКИ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Љубљеном монаштву, свештенству, свим синовима и кћерима, верној духовној деци наше свете Цркве у Аустралији и Новом Зеланду, из очинског срца препуног радости у васкрслом Христу, честитамо овај велики Празник над празницима кличући речима пасхалног химнографа Јована Дамаскина:

Очистимо осећања,

па ћемо видети Христа који блиста

неприступачном светлошћу васкрсења,

и говори: ‘Радујте се!', да јасно чујемо

певајући победничку песму!

(Пасхални канон-Песма 1.

по Св. Григорију Богослову-Васкрсна беседа бр. 45)

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

У светлости Васкрсења, у тој неприступачној светлости, која је заблистала из Његовог живоносног гроба, поред свих наших сопствених невоља и туга, наших патњи, мука и животних тешкоћа, откривамо неизмерни извор наше радости и источник вечне нам наде! Нема жалости, говори нам свети Варнава Исповедник, којој грех не би био узрок. Зато, ослободити се греха значи овенчати се радошћу. Јер је Христос васкрсао из мртвих, живот нам подарио, а неправедну смрт, која је преко греха ушла у свет, једном и заувек уништио претворивши је у дар Његовог живота!

Љубљени, ова невиђена вест управо захтева од нас суштинску животну промену, јер је за нас живот радосно срце! Оставите иза себе, сваку животну тугу и сва очајања (Сирах 30,22-23) и уђите данас у светлост Христовог васкрсења! Јер та нестворена божанска светлост, која је заблистала још и пре почетка света, и као што неугасиви жар похрањен у пепео одједном плане, тако и Христова светлост поново открива у нама радост самог живота. И ми пишемо ово да наша радост буде потпуна (1.Јован 1,4).

Та радост потиче од изворног сусрета са Христом као и са ближњим. ‘Радости моја, Христос Васкрсе', говори нам велики руски угодник преподобни отац нам Серафим Саровски. Томе бисмо додали и резоновање савременог православног теолога, проте Александра Шмемана из његовог Дневника: Радост ни због чега конкретног, радост која је изван свега; радост због Божјег присуства које додирује душу. А искуство овог додира, ове радости (која никада неће бити одузета, јер је постала најдубљи део душе) ће одредити курс и правац човекове мисли и човековог односа према животу. Јер Дух Свети, којим је Христос надахнуо своје Свете Апостоле (Јован 20,22), утврђује радост васкрслог Господа у сржи нашег бића и одржава нас на путу који води у живот, јер нам је Он Животодавац.

У нама се, тога ради, из неочекиваног сусрета са трајним пријатељством, са уметничким делом или пак са самом лепотом природе буди спонтана радост. Радост попут нежног сусрета са малом дечицом; сусрета са онима који трпе сиромаштво и изобиље невоља, али оних који упркос свему нису остали обесхрабрени. Управо у тим и таквим сусретима од нас се тражи да свесно и трезвено изаберемо тј. да се определимо за непролазну радост васкрслог Господа која оживотвара све.

Свети апостол Павле нас у свим околностима позива на непрестану и вечну радост (1.Солуњ.5,16) и да кроз ту радост наша благост буде позната свим људима (Филипљ.4,4). Он нам открива и извор те радости, извор који не зависи ни од чега пролазног нити пак од околности које се из дана у дан нагло мењају. Оно пролазно се јасно видело у недавним поплавама, земљотресима и цунамију, а извор наше радости потиче из поверења у Господа који је надвладао овај свет (Јован 16,33).

Дакле, од нас се тражи, љубљени, да свако на свој лични начин доживи аутентични израз вере у заједници овога света; заједници која постаје савршена у радости литургијске заједнице Његове љубави. Но, будући обични људи, грешни какви јесмо и поседујући све наше људске слабости, ми никада нисмо сигурни у то шта је аутентично јер нам није дато да знамо пуноћу истине. Зато нам је у свему васкрсли Спаситељ једина мера, пут, истина и живот (Јован 14,6).

Радости Наша, радујте се данас и свагда и од свег срца са пуноћом Христове свете Цркве кличите:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Дано у Сиднеју, о Васкрсу 2011. године.

Ваш искрени молитвеник пред васкрслим Христом,

+ИРИНЕЈ