Васкршњи број Гласник СПЦО Дизелдорф

РЕЧ УРЕДНИКА

Драги читаоци,

Овај Васкршњи број Гласника посветили смо хришћанској љубави јер, како каже свети апостол Јован Богослов, Бог је љубав. Опет ће свети Григорије рећи у једној од својих беседа да је љубав састав Божанског бића равночасних лица свете Тројице. Мотив оваплоћења благодатног подвига и крсне смрти другог лица свете Тројице је најбоље изрекао свети Јован Богослов у Jеванђељу када је рекао да је Бог тако заволео свет да је сина свога јеиднородног дао да сваки који верује у њега не погине, него има живот вечни.

Бог је човека створио слободним, уткао му тајну слободе тако да је она узрок његовог величанства, а и његовог, нажалост, ропства. Једина снага која може да се носи са слободом јесте љубав. Зато Данте у једном певању и каже за пакао „створила ме је Божанска љубав и премудрост" јер је тајна несреће људске садржана у одсуству љубави. Тајна пакла је тајна слободе. Међутим, Бог у историји промишља. У великим несрећама побожни хришћани видели су Божији педагошки захват. Тако је то и у причама о целомудерном Јосифу, тако је и настао корпус старозаветних књига после пада Јерусалима. Тако је настала и прелепа визија слуге Јахвеовог.

Можда је тешко данас нама то рећи, али изазов Косова треба гледати као последицу греха отаца. Мада се нико од наших политичара није сетио Лондонског уговора из 1913. године, када је Краљевина Србија склопила уговор са Уједињеним Краљeвством, по коме је Косово припало Србији. Зашто нико није питао амбасадора Велике Британије у Уједињеним нацијама да ли они то сада поништавају тај уговор.

Светом тајном покајања погружавамо се и васкрсавамо са Христом, за нови живот. Запалимо зато неугасиву ватру косовског завета, сложни у молитви Богу, да се очувају косовске светиње које су наши преци изградили, а које могу да обликују наш етос. Нека нам историја, која је по историчару Тојмбију изазов и криза, буде духовно отрежњење да стремимо небеском царству и вредностима. Управо ту где је пао свети кнез Лазар, на граници цивилизација, треба да израсту црвени божури љубави.

Драги парохијани, ви живите у у немачком демократском, мултикултуралном и мултиконфесионалном друштву, које сваком човеку даје простор за развој личности која је највећа вредност хришћанства. Слободни сте да исказујете своја верска уверења и да будете креативни чланови немачког друштва. Саветујемо вам да цените и поштујете друштво које вам је пружило оно што можда нисте имали у својој домовини и да љубав и поштовање исказујете како својој отаџбини, тако и земљи у којој сад боравите. Као што ви можете много да научите од ваших нових суседа, тако и они могу да науче много од вас, уколико сте достојни представници свог народа. Учимо једни од других, поштујмо се и молимо се за добробит свих. Плурализам и различитост су непоновљиви знаци божанског промишљања о свету и човеку. Зато живимо у толеранцији која се стиче молитвеном пажњом и негујмо мир у себи и око нас.

Како каже наша народна етика, боље нам је изгубити главу него своју огрешити душу. Човек једино љубављу и сведочењем може да препорађа себе и друштво око себе. Зато је велики Гете и рекао: „Праведан нек је човек милостив и добар, јер се само тиме разликује од свих бића које познајемо. Слава незнаном вишем бићу, нек на њега личи човек, његов пример нек нас учи да у Бога верујемо". Химна љубави и каже да љубав дуго трпи, милокрвна је, није охола, свему се добром радује. Она никад не престаје, како каже посланица Коринћанима.

Само њоме оплемењени можемо да се рвемо каа старозаветни Јаков, прозвани Израиљ, са свештеном слободом тако дагоценом свима нама.

Песма над песмама, написана у 5. веку пре Христа, рекла је да је љубав јака као и смрт. У примеру Христовог васкресења и јача од смрти. Зато вас поздрављамо радосним хришћанским поздравом:

Христос васкрсе!

Нека вас Христова блогодат и благослов инспиришу у свим порама ваше часне трудољубивости изван своје родне груде, која вас као остарела мајка увек чека.

Горан Раденковић