Ваведењско путешествије Епископа ваљевског Милутина

Мале схиме докмирском сестринству и литургијско сабрање у Пустињи

Празник Ваведења Богородичиног у двема светињама Ваљевске епархије, манастирима Докмир и Пустиња, Лета Господњег 2015., прослављен је у нарочитој радости. Игуманија Јустина и сестринство докмирске обитељи пострижене су у чин мале схиме, док је у Пустињи духовни отац овдашњег верног народа началствовао светом Литургијом.

Након вишевековне бурне и страдалне историје (рушења у походима османских освајача и земљотресу) и претварања у мирску цркву, у манастиру Докмир крајем прошлог века обновљен је обитељски живот. Услед ратних разарања у Херцеговини, уточиште у светињи у истоименом тамнавском селу пронашло је сестринство срушеног манастира Житомислић. Иако дуги низ година остварене у монашком подвигу, ове молитвенице на чин мале схиме причекале су до овогодишње храмовне славе, будући посвећене мноштву послова на обнови и развоју духовног живота докмирске светиње, коју је чувеном учинио својом дуборезачком школом славни уметник и мученик за Христа архимандрит Хаџи Рувим Нешковић. У навечерје Ваведења Богородичиног, празнично вечерње служио је протосинђел мр Силуан (Мракић), секретар Епископа ваљевског. Том приликом, у чин мале схиме владика Милутин је замонашио игуманију манастира мати Јустину. Монашењу ју је привела мати Аквилина, игуманија манастира Сретења Овчарског, чије је сестринство појањем украсило свечаност.

На дан празника Ваведења Пресвете Богородице, мати Јустина чину примања мале схиме привела је своје сестре Варвару, Евгенију и Февронију, досадашње расофорне монахиње. Радост обитељи умножена је и примањем монашког пострига искушенице Добринке, која је у црноризачки подвиг ступила узевши име Анастасија, по мајци Светог Саве.

Пресвета Богородица – лествица ка небу

Манастир Пустиња, један од најдрагоценијих споменика средњовековне српске историје, драгоцено сведочанство вековног трајања духовне културе и светионик живљења православног српског човека данашњице, на празник Ваведења Богородичиног мноштво верника литургијски сабира. Посвећена великом празнику Богомајке, баш као и Царска Лавра Хиландар, лепотом старих фресака (рад хиландарских зографа с почетка 17. века) зналце уметности задивљује, а све богочежњиве душе позива да хвалу и молитве Господу узнесу. Лета Господњег 2015. , у манастирском храму свету Литургију служио је Епископ ваљевски г. Милутин, уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномонаштва и дивно појање пустињских и ћелијских монахиња.

Ваведење Пресвете Богородице сећа нас на један од најзначајнијих догађаја у хришћанској историји – увођење у Јерусалимски храм трогодишње Марије из Назарета, односно њено даривање Господу, према завету родитеља јој. Она која ће постати шира од небеса, данашњег дана, приводи се храму и првосвештеник Захарија, научен Духом Светим, уводи је иза завесе – у "Светињу над светињама", где се чувао Ковчег завета, место које су тек једном годишње првосвештеници походили, беседио је протосинђел мр Силуан (Мракић), секретар Владике ваљевског.

- Од тог момента, присуство Божје у знамењу и сили преноси се на малу девојчицу, која треба да постане храм Логоса Божјег. Пресвета Богородица постаје светли пример човеку како да смести Бога у себе. Јер, човек има дар да буде простран да би се Света Тројица уселила у њега... Пресвета Богородица је лествица, степениште које се простире до неба и кроз које се Бог спустио у овај свет и призвао човека себи. Господ нам је оставио Свету Цркву да у њој човек оствари оно на шта је призван – да постане Реч Његова. Без Бога, човек не може остварити ништа у овом свету, нити достићи спасење- део је празничног слова о. Силуана. Честитајући славу игуманији пустињске обитељи високопреподобној мати Нини и њеном сестринству, као и свим учесницима свечаности, протосинђел мр Силуан (Мракић) поручио је да ми православни хришћани имамо разлога за радост јер у Господу Христу, Мајци Божјој и светитељима имамо узоре како треба да живимо, упркос свему што нас окружује.

Приликом празничног богослужења, Владика Милутин у чин чтеца рукопроизвео је Стевана Сировљевића, вероучитеља из Ваљева. По завршетку Литургије, Владика Милутин пререзао је славски колач и одслужио помен упокојеним старешинама светиње, који почивају у манастирској порти. Ваведењска свечаност у Пустињи завршена је агапама у манастирској трпезарији.

Извор: Епархија ваљевска