ВДС: Поклоничко путовање Светом Нектарију

Два члана Милосрдне секције Верског добротворног старатељства имала су велики благослов да почетком новембра иду на поклоничком путовање Светом Нектарију Егинском и другим светињама Грчке. Своје утиске са овог путовања желе да поделе са другима који можда нису тренутно у ситуацији да обиђу ова света места и са свима који прате рад Милосрдне секције ВДС-а и труде се да иду уским путем који води у Царство Небеско.

Овом поклоничком путовању би се, верујемо веома радовао, протојереј-ставрофор хаџи Љубодраг Петровић, наш драги отац Љуба, који је окупио Милосрдну секцију Верског добротворног старатељства и био духовник на Институту за онкологију. Оцу Љуби ће у суботу, 9. децембра 2017. године, у 13 часова на његовом гробу на Новом гробљу бити одржан седмогодишњи парастос на коме ће се окупити његова духовна чада која не могу да забораве његову љубав и животни пример како се служи Господу.

Време брзо пролази, дан за даном лети, а утисци с поклоничког путовања Светом Нектарију у Егину и друге велике светиње Грчке од 6. до 10 новембра 2017. године не бледе и као светлост светле у мноштву свакодневних брига и искушења. Било нас је око шездесет поклоника и духовник пута протојереј-ставрофор Ненад Андрић и као да смо сви, верујем да делим мишљење других поклоника, добили духовна крила која нас подижу изнад овоземаљских брига и тешкоћа. Нетрулежне и мироточиве мошти светитеља, чудотворне иконе и молитвена помоћ светитеља у најтежим болестима и животним ситуацијама су нама који живимо у свету који се удаљио од свог Небеског Оца и гордо гради нову кулу Вавилонску светлост „Светлост која светли у тами, и тама је не обузе“ као што је за Христа Господа пре две хиљаде година записао Апостол љубави Свети Јован Богослов.

Храм Светог великомученика Димитрија Мироточивог у Солуну, подигнутом на месту његовог страдања због исповедања вере у Христа Господа и љубави према Њему, уочи Митровдана био је испуњен интезивним миомирисом. Од благоухања његових светих моштију застаје дах. Зар није то Светлост која светли у тами о којој говори Свети Јован Богослов?

Велики ред поклоника у манастиру Светог Јован Богослова у Суротију пред гробом нашег савременика Светог старца Пајсија Светогорца, смерног монаха подвижника, који је и за живота и по упокојењу својом љубављу и молитвом многима помогао. Због тога му се у молитви и обраћамо:Преподобни Пајсије, похитај и својим усрдним молитвама Христу учини да престану кужне душевне страсти, сва безакоња, телесне болести и деловање многоврсних страхова, муке од бојазни и сваке невоље, да тескоба и осионост и долазак сваког зла буду што даље од оних који те песмом прослављају. Зар није то Светлост која светли у тами овога света?

А код Светог Нектарија у његовом манастир на Егини можда највише осећамо шта је молитва. Долазимо с нашом молитвом и трудимо се да пренесемо молитве свих оних који су преко нас завапили Светом Нектарију да се помоли за њих Господу и исцели их. Не постоји ништа друго, само Свети Нектарије и наша молитва њему и вера и нада да ће је Благи и Човекољубиви Господ услишити. Свети Нектарије нас слуша, то се, да тако кажем осећа у ваздуху. Кандила у храму дарована на поклон говре о услишеним молитвама. А његове свете мошти сведоче на најочигледнији начин да је истинита Реч Господња: „Ја сам Васкрсење и живот; који  верује у мене ако и умре, живеће“ (Јов. 11,25). Велики број поклоника, архијереја и свештенослужитеља сабраних на свеноћном бдењу и sветој Литургији, свето причешће, посипање улица цвећем и паљење кандила и кађење испред кућа приликом литије са митром, главом Светог Нектарија све то радује душу, радује небеском радошћу. Зар није то Светлост која светли у тами и тама је не обузе?.

После Егине похрлили смо у Камаризу у посету храму Светог Нектарија и старцу Нектарију Виталису чије се чудесно исцељење од пре више од тридесет година помиње у акатисту и молитви Светом Нектарију. Знали смо да је старац Нектарије ушавши у девету деценију онемоћао али смо желели да дођемо на место овог чудесног догађаја и до њега који се толико молио за све људе који су код њега долазили а с посебном љубављу за нас Србе. И сами смо приликом посете октобра 2015. године осетили његову молитвену помоћ и били сведоци његове очинске љубави према нама и неизмерне љубави према Светом Нектарију који га је више пута враћао са капије сигурне смрти. Зато је, благосиљајући нас ускликнуо, као да нам оставља у аманет: „Жив је Бог наш! Живо је Православље!“. Зар није то  Светлост која светли у тами овога света?.

Било је на овом поклоничком путовању још пуно дивних сведочанстава да је како каже псалмопојац Давид диван Бог у светима својим. Ми ћемо издвојити још само једно. У цркви Свете Софије у Солуну застали смо пред чудесном иконом Светог Спиридона Тримифунтског који је као и Свети Никола Велики Чудотворац на Првом васељенском сабору у Никеји далеке 325. године одлучно устао у одбрану Православља. Његове свете мошти се налазе на Крфу, нетрулежне су, гипке и меке што се осети приликом пресвлачења и имају сталну температуру од 36,6 степени као код живог човека. Зар није то Светлост која светли у тами овога света?

Та Светлост која светли у тами су наша духовна крила која ће нам, надамо се уз Божју помоћ, помоћи да иштемо на првом месту Царство Божје и правду његову, јер ће нам се све друго најнеопходније додати ( Мт. 6,33).

Извор: ВДС