ВДС: Посета Дому за одрасла инвалидна лица у Земуну
Кад у аутобусу или на паркингу видимо ознаку „резервисано за особу с инвалидитетом“ обузети свакодневним бригама и обавезама често не размишљамо о људима с инвалидитетом којима је то намењено и који често „пролазе“ поред нас а да их ми не примећујемо. Реч инвалид значи „онај који је неспособан или онеспособљен за службу и зарађивање ради издржавања себе и своје породице, затим значи и изнемогао, немоћан, с маном.“ О једном таквом, немоћном и самом себи препуштеном човеку говори Јеванђеље које се увек чита треће недеље по Васкрсу, Јеванђеље о раслабљеном (Јн.5,1-15). Јеванђеље нам говори о великој милости Спаситеља према дуготрпљењу и страдању раслабљеног а нас поучава да добро отворимо очи да се не би на нас, уколико можемо да помогнемо а то не учинимо, односиле речи „Господе, човека немам да ме спусти у бању...“ којима је раслабљени одговорио Господу на Његово питања, пре него што га је Он исцелио у бањи Витезди.
Уочи ове, треће недеље по Васкрсу волонтери Милосрдне секције Верског добротвоног старатељства су са ђаконом Браниславом Јоцићем у петак 20. маја 2016. године први пут посетили Дом за одрасла инвалидна лица у Земуну једину установу те врсте у нашој земљи. Сусрет са корисницима Дома и запосленима био је врло срдачан и пријатељски. До посете је дошло на иницијативу Филипа Лукића студента Богословског факултета у Београду и волонтера Милосрдне секције ВДС-а који самоиницијативно већ дуже време долази у овај Дом и дружи се са корисницима. Колико то њима значи, спонтано је изразила једна корисница рекавши за Филипа „Он је наш најбољи друг“.
У дневном боравку су се волонтери и ђакон Бранислав упознали са окупљеним корисницима и поделили воће, „Православље“ и „Мисионар“. Дружење је протекло у међусобном представљању уз пуно шале. Посебан утисак оставило је појање ђакона Бранислава који је отпевао 22 псалм и Људи ликујте. Било је речи и о Црквеној кухињи и вештини кувања. Волонтери су добили позив да 3. јуна учествују на такмичењу у кувању гулаша у котлићима на отварању манифестације „Олимпијски дани“ поводом дана отварања Дома. У склопу ове манифестације одржавају се турнири у шаху, јамбу, пикаду, стоном тенису и другим дисциплинама уз учешеће корисника Дома, чланова других удружења инвалида, пријатеља Дома и других гостију.
О раду запослних у Дому и активностима корисника госте је упознала госпођа Утјеха Шћекић социјални радник. У Дому је збринуто 80 лица с телесним инвалидитетом у основи кога су најчешће: церебрална парализа, мишићна дистрофија, параплегија, квадриплегија, мултипле склероза али и последице саобраћајних несрећа. Госпођа Шћекић је у Дому од његовог оснивања јуна 1998. године. Рекла је да је „рад у Дому више од обичног посла. Кад људи и задовољење њихових потреба зависи од вас, кад знате колико сте им потребни не можете то да „избришете“ ни кад дођете кући“. У Дому се труде да кориснике што више ангажују према њиховим могућностима и интересовањима. Показала нам је радионице у којима они уз помоћ стручног особља израђују различите украсне предмете. Спорт је такође важно поље активности и корисници Дома постижу одличне резултате. Жељко Димитријевић је освојио златну медаљу на Светском првенству за параолимпијце у Дохи и златну медаљу на Параолимпијским играма у Лондону а Митић Милош бронзану медаљу на Светском првенству у Дохи.
Приликом ове, прве посете Милосрдне секције ВДС-а Дому за одрасла инвалидна лица његови корисници су изразили три жеље. Један де се крсти, један да добије текст 22 псалма а окупљени у дневном боравку да волонтери прихвате позив и учествују на такмичењу у кувању гулаша у котлићима. Да би се испуниле ове три жеље није потребно много, само размевање и добра воља. Волонтери су с том жељом и дошли у Дом за иивалиде у Земуну, да се са њима друже, да их саслушају и пруже им подршку. Зато ће се волонтери потрудити да се обави крштење, научи 22 паслм и да учествују на „Олимпијским данима“. Три жеље ће тако допринети да ово дружење почне на најлепши начин и обострану радост.
Извор: ВДС
