ВДС: Посета Дому за смештај деце без родитељског старања „Дринка Павловић“
У цркви Светих апостола Петра и Павла на Топчидру пуној мале деце и оне најмање која су у наручју својих родитеља приступала Светој тајни Причешћа прочитано је у недељу 18. октобра 2015. године Јеванђеље о васкрсењу сина Наинске удовице. Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке су пре посете оближњем Дому за децу без родитељског старања „Дринка Павловић“ овде били сабрани на Светој Литургији на којој је верни народ активно учествовао и појао радосно славећи Господа. Велику радост за све је представљало и саслуживање тек рукоположеног ђакона Вука Јовановића коме је ово била прва Литургија на којој је саслуживао у овом храму.
Отац Владимир Марковић је у беседи после прочитаног Јеванђеља, рекао да је Господ учинио ово чудо, чудо васкрсења удовичиног сина, без услова вере, која је била услов исцељења у другим случајевима, видећи велику жалост ове мајке а кроз ту жалост пример савршене и чисте мајчинске љубави. И ми би требали да имамо такву чисту и јаку љубав према ближњима, у породици на послу и у свакој прилици, с великом вером и поуздањем да нас Господ воли и да је увек спреман да учини чудо у нашем животу, да нас ослободи страха и да нас када клонемо или паднемо подигне и духовно оживи.
После службе, волонтери су се упутили у Дом за смештај деце без родитељског старања „Дринка Павловић“ где је сусрет волонтера Милосрдне секције ВДС-а са децом био је врло срдачан. Деца су се обрадовала воћу и црквеној штампи коју су волонтери донели али највише разговору, дружењу и игри. У Дому се налази око четрдесеторо деце узраста од основне школе до завршетка процеса образовања док један корисник дома похађа факултет. Један број деце има интелектуалне и психичке сметње и поремећаје понашања тако да је процес одрастања и социјализације врло сложен. Особље Дома, васпитачи, педагози и друга стручна лица врло предано раде са децом која у својим душама носе трауме породичних мука које су их, не њиховом кривицом, задесиле.
Васпитни рад се одвија по групама образованим према полу и узрасту. Тако се развија осећај припадности, што је одлика живота у породици, и осећај одговорности. У једној од група, која се зове „Ласица“ видели смо да је дечак однео воће друговима који нису сишли у трпезарију. Деца у групи имају различита задужења и међусобно се организују у игри. За децу је најважније да превазиђу осећај одбачености и да промене образац понашања који из тога произилази, образац који је скоро увек негативан и по њих и по друштво често деструктиван.
Посете волонтера Милосрдне секције ВДС-а Дому „Дринка Павловић“ и другим домовима за децу без родитељског старања су макар и мали допринос да се кроз дружење, игру и разговор деци укаже пажња, разумевање и подстакне мотивација.
Ове посете су редовне, што је такође важно, јер деца воле да вас препознају и да вам испричају шта се између две посете десило у њиховом „малом“ животу. Али најважније је да се за сву децу а посебно за ову децу, децу без родитељског загрљаја молимо Господу, како нас упућује далековиди Свети Владика Николај у Молитви за децу „О, Исусе Христе најсавршенији Господе, који си био дете и који си волео и благосиљао децу, имај милости за децу нашег времена и спаси их...Нека би било, кроз молитве Твоје пречисте Матере и Твојих светитеља, да би деца овог века могла узрасти, да буду синови Божји, и грађани Неба, кроз своје вечно спасење, а у Твоју славу и хвалу. Амин!“
Извор: ВДС
