ВДС: Посета Дому за старе на Вождовцу
Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке су 2. новембра 2012. године посетили Дом за старе на Вождовцу. О животодавном Сунцу најстаријим суграђанима говорио је јереј Глигорије Марковић, парохијски свештеник ове установе.
- Када пребивамо у светлости Онога који је истинити Животодавац свему, онда се тајна живота види у својој огољеној једноставности, да ма шта чинили и у каквим бригама проводили своје дане, какве год важне послове имали, и шта год стекли, једино вредно је љубав, и то не само и искључиво она коју желимо да примимо, већ она љубав коју дајемо другима, као наша потреба да волимо. И ма колико да вас често обилазим, и на ваше празнике, и током постова долазећи да причестим болесне, теже покретне и оне који су везани за своје кревете, ви сте они на које мислим свакодневно, и моја служба вама се не прекида када одем од вас. Јер ви који живите у овом дому сте прави сведоци Божије љубави и борбе коју називамо живот. Без обзира на ваше године, ви се борите да објавите вредност живота и истине да је човек позван на труд до коначног даха, као и да се не мери никаквим достигнућима, сем да ли је успео да на себи изнесе слику Божију, која је љубав.
Данас сам вам у посети са Милосрдном секцијом Верског добротворног старатељства, а то је једино право милосрђе - да се са вером старамо о добру другога и тиме чинимо Бога присутним у свету. Ове скромне дарове није дао један за вас многе, већ су многи мислили на вас и послали вам своју љубав, а управо то је наш Господ објавио, да сви ти многи буду једно у Њему. Желим да увек проналазимо снаге да превазилазимо слабости и неминовне падове, да увек можемо да пренесемо љубав”.
Својом беседом јереј Глигорије Марковић као да је хтео да каже да је језик Јеванђеља један посебан језик, језик љубави који једини налази пут до људског срца и преноси благу, спасоносну Јеванђељску вест.
Да тај језик разумеју показали су приликом овог сусрета наши домаћини, корисници Дома и управа са особљем који су нас врло срдачно примили. Госпођа Невенка Никић Симатковић управница Дома је говорила о значају присуства свештеника у Дому и топлини и радости коју он доноси нарочито приликом прослављања њихове славе Светог Василија Острошког патрона Дома за старе на Вождовцу. „Ове године смо, рекла је госпођа Невенка Никић Симатковић прославили четрдесет година рада. У Дому смо као једна велика породица. Имамо жену која је од првог дана у Дому. Овде се људи друже и постају пријатељи. Једни другима поверавају своје проблеме и на тај начин их деле. А ми смо ту да им помогнемо као стручна лица. И да их подстичемо. Као кад им кажемо да је важно да се стално питају: „кога смо данас волели” и „шта смо урадили добро за оне који су поред нас”.
Прави мали хор, који једном недељно има пробе, извео је свој репертоар: прво песму „Тамо далеко“ а затим „Ајд’ идемо Радо“, „Тихо ноћи“, „Волем дику” и по жељи гостију „Јечам жњела Косовка девојка”. Госпођа Живана Жижа Дамјановић која је за своју поезију добила више награда прочитала је неколико својих песама међу којима и песму „Доброта” .
Доброта приђе неприметна,
Блажа од руке брата,
Стигла је као зрак,
Нису јој отворени ни прозори, ни врата.
Живи доброта поред тебе
А ти опстајеш јер си је спознао
Да ли је то човек или анђео
Још слутиш, још ниси спознао.
Уследио је разговор и запажање да су људи некад имали више времена и више су се дружили него данас. „Ми носимо то време“, рекли су нам наши најстарији суграђани што смо по топлој атмосфери и осетили.
На крају посете чланови Милосрдне секције су поделили „Православље”, и воће које је било сервирано за време ручка. За успомену су од г-ђе Невенке Никић Симатковић управнице Дома добили један од радова корисника Дома. Овај гест пажње и речи којим су нас испратили „Дођите нам опет, ми смо срећни због тога” су најбољи знак узајемног разумевања и најлепши позив за следећу посету.
Извор: ВДС
