ВДС: посета Клиници у Сокобањској

Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке посетили су на празник Светог Стефана Дечанског дечје одељење Специјалне болнице за церебралну парализу и развојну неурологију у Сокобањској. Пре посете су присуствовали светој Литургији у болничкој капели Светог Луке а затим са протом Ђуром Сушом, духовником Клинике за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић”, посетили децу у Специјалној болници и поделили јабуке, чоколадне бананице, „Светосавско звонце” и „Православље”.

Верујући народ у цркви Светог Луке за време Литургије здушно је учествовао појући, црква је била испуњена до последњег места, осетила се саборност.  Прота Ђуро се посебно помолио „за ово лечилиште, за оне који се лече и оне који их лече”. Он је у краткој беседи о богаташу и Лазару из Јеванђеља које је прочитао истакао да и данас има таквих, неразумних људи који као овај неразумни богаташ увек мисле само на себе. Ми треба да сад и овде мислимо на своју душу да тражимо Истину, а то је Господ, то је Љубав.

Данас прослављамо светог Стефана Дечанског који је страдао од својих и који је велики пример смирења, љубави и верности Богу, рекао је прота и све благословио пожелевши: „Нека вас чува десница Божија. На прагу смо Божићњег поста, потрудимо се да не будемо као фарисеји, него да добро размислимо о својим гресима, да се покајемо да би се сјединили са Христом и радосно дочекали Божић.”.

Верујући народ окупљен при овом храму је приредио пригодно послужење на отвореном, испред храма, показујући да је за постављање „трпезе љубави” потребна само љубав.

На наше питање какво је његово искуство о улози овог храма и свештеника у болничком комплексу прота Ћуро је одговорио „У Цркви Светог Луке врше се богослужења већ три године, освештана је прошле године. То је  пун погодак што се тиче Цркве и духовног живота јер народ хрли, сваки дан долази, као у један саборни храм. Улазе болесници, родитељи са децом, деца са колицима. Али видели сте долазе и људи са стране. Сваки пут после Свете Литургије сами донесу да се почасте и уз благодарност Богу обележе успешан завршетак школске године свог детета, положен испит, сретан повратак са пута, славу или неки други догађај. Исповедам и причешћујем посебно болеснике пред операцију. Овде распореда рада нема. Кад је неком потребно, морам бити ту. Редовно, једном седмично обилазим и децу. Увек им донесем иконице, чоколадицe или бомбоне. Много значи што имају веронауку. Редово сарађујем са госпођом Милицом, вероучитељицом која успешно и са пуно љубави ради са децом” рекао је између осталог прота Ђуро.

Деца су се обрадовала проти Ђури са којим имају присан однос и нашој посети. Разговарали смо о школи, вери и дружили се. Један дечак је, на пример,  хтео да покаже спаваоницу, акваријум са рибицама и паное с цртежима где свако дете има своју сличицу и име. Деца похађају основну школу „Др Драган Херцог” и специјалну школу за децу оболелу од церебралне парализе „Миодраг Матић”. Читали смо им „Светосавско звонце” и споразмевали се, по потреби, и без речи. За неку децу стисак руке је био једини начин комуникације. Једна девојчица је гестом показивала шта жели да јој се прочита из „Светосавског звонца” а кад је дошла до стране на којој је била икона светитеља она је спонтано пољубила икону. Такође је успела да нам потврдним климањем главе каже да је Свети Никола њена слава.

Звук црквеног звона којим је прота Ђуро позвао на молитву сигурно су чула многа срца на Клиници. Неки болесници су могли да дођу на свету Литургију и нахране душу а они везани за постељу знали су да се неко за њих моли и да ће свештеник доћи кад га позову. А сусрет људске душе са Господом је велика тајна у којој смо и ми позвани да учествујемо јер је Господ рекао „Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашег који је на небесима.”(Мт 5,16)

Извор: ВДС