ВДС: Семинар о милосрдном раду
Први радни дан: Питање милосрђа је питање нашег спасења
У свечаној сали Патријаршије у Београду почео је 9. априла 2011. године дводневни семинар о милосрђу. Скуп је отворио секретар Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке јереј Владимир Марковић.
После молитве "Царе небески" јереј Владимир Марковић је поздравио присутне и пожелевши добродошлицу рекао: - Семинар о милосрђу је организован на иницијативу Фонда Свети Василије Велики. Настојаћемо да вам приближимо потребе за милосрдним радом, да вас упознамо с разлозима зашто се њим треба бавити и где се ми као Црква у том погледу налазимо, ја ћу говорити о нашој Архиепископији београдско-карловачкој. Много тога се променило у нашем друштву и верујем да су сазреле прилике да сви заједно учинимо много више на том плану. Београд је велики град који има бројне парохије и велике могућности да се преко њих развије права мрежа милосрдног рада. Позивам све људе који имају жељу и вољу да се баве милосрдним радом и могу да издвоје своје слободно време да то и учине и да се активирају у својим парохијама. Надам се да ће их оно што чују и виде на овом семинару подстаћи на то. Лако је говорити, најбоље је посведочити своју веру својим делима. Управо на то нас и позива Спаситељ у Јеванђељу говорећи "Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашег који је на небесима". Јереј Владимир је затим, користећи видео пројекцију, укратко упознао скуп с активностима ВДС-а, посебно у сектору милосрдног рада.
Семинару је присуствовало око педесет учесника. Саопштења која су припремили млади активисти и оснивачи Фонда Свети Василије Велики су била занимљива, и праћена дискусијама.
О волонтеризму је прво говорила Татјана Радић, социолог. Она је објаснила овај појам - да је то у најширем смислу добровољни рад на добро заједнице, илустровала на примерима која је његова сврха и како функционише у друштву. Истакла је да је посебно важна мотивација, да добровољни рад захтева одрицање и подвиг, на шта смо ми као хришћани и позвани и да је, у времену у коме живимо, да би могли да се бавимо добровољним радом врло значајно да рационално испланирамо и користимо своје време.
Милана Вучићевић, филолог и сарадник "Православног мисионара" је говорила о примерима волонтеризма у хришћанству.Указала је и на бројним примерима илустровала, да је харитативна делатност дубоко укорењена у традицији Православне цркве и да су тако велика светила као што су Св. Василије Велики и Св. Јован Златоусти изузетну пажњу поклањали милосрђу не само речју него и делом, као и Св. Јован Кронштатски, Марија Скобцова , Мати Гаврила, наш Свети Сава, Свети Владика Николај и многи други.Многи монаси су кроз историју, кад су то животне околности захтевале, свој монашки позив испуњавали су кроз жртву ближњима - живели само да би волели и служили ближњима.
Владимир Марјановић, социолог је излагање упечатљиво почео речима Јеванђеља по Матеју о Страшном суду ( Мт:25, 31-46) подсетивши да ће Господ кад дође у слави својој рећи праведницима "ходите благословени Оца мојега јер огладњех и дадосте ми да једем; ожедњех и напојисте ме; ..наг бијах и оденусте ме; .....болестан бијах и обиђосте ме... А на питање праведника "кад те видесмо Господе гладна.... жедна, болесна, нага" добити одговор Цара Славе " Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје мале браће, Мени учинисте". Питање милосрђа је једноставно питање нашег спасења. Оно је толико важно да је Владимирa Марјановићa и неколико истомишљеника покренуло да формирају Фонд Свети Василије Велики с циљем да помаже онима којима је помоћ потребна.Фонд успешно функционише већ две године и прикупљеним прилозима помаже најугроженијим појединцима и породицама.
После паузе у току које су се учесници семинара, уз пригодно и укусно послужење, упознали и разменили искуства скуп је наставио рад. Уследио је разговор са духовницима капела о могућностима добровољног рада. Прота Ђуро Шуша је говорио о свом искуству духовника капеле Свети Лука у склопу Клинике за рехабилитацију "Др Мирослав Злотовић" у Сокобањској и посебно о искуству на дечијем одељењу Специјалне болнице за церебралну парализу.Указао је на шта би будући волонтери требало да обрате пажњу у контакту са људима. Има пуно непокретних болесника деце свих узраста и одраслих. Прота каже "Људи пред операцију све чешће траже свештеника, желе да се исповеде и причесте и ја свакодневно исповедам и причешћујем.Траже људи Господа, само да не обљутавимо. Људи желе да сте са њима кад им је тешко, да их не сажаљевате него бодрите и подржавате. Та деца посебно траже љубав и нежност. Да видите како они спреме рецитације за Светог Саву, иако су телесно немоћни. Детету никад не треба говорити о болести, него о лепим стварима. Посветите му се тих 5 до 10 минутата кад сте са њим потпуно. Господ ће то чути.Ако имате љубави и вере успећете на том задатку ".
Духовник Специјалне затворске болнице отац Глигорије Марковић је говорио о месту волонтера у служби затворског свештеника. Говорио је о структури болесника - затвореника, њиховим потребама и свом искуству свештеника у раду са њима. Односи са управом, особљем и затвореницима морају филигрански да се граде.Услови су специфични али су људи увек само људи. Најбоље се делује богослужбено, молитвом, једно "Оче наш" може да преобрази и најоскуднији простор и омекша најтврђе срце.То је могуће само ако је Христос мера наше љубави према свету а жеља да служимо Њему и преносимо ближњима Благу Вест основни задатак. Након дискусије завршен је први дан семинара, а учесници су позвани да присуствују Светој Литургији у Саборној цркви коју ће служити епископ Атанасије Ракита, којом ће почети други дан рада.
Други радни дан: Сваки човек је прича за себе, али свако разуме језик љубави и подршке
Учесници Семинара о милосрдном раду присуствовали су у недељу 10. априла Светој Литургији коју је служио владика Атанасије Ракита у београдској Саборној цркви. Владика Атанасије је у својој беседи, говорећи о Светој Марији Египћанки као примеру изузетног подвига покајања истакао колико је важно помоћи људима на животном путу и благословио рад учесника Семинара о милосрдном раду, јер је од велике важности помоћи неком ко је на животном путу посустао да се исправи.
Други дан рада почео је излагањем др Милијане Савић добро познате многим суграђанима по широко отвореном срцу и спремности да сваком и увек помогне. Њена тема је била "Помоћ породици кроз милосрдни рад". Говорећи о свом животном и професионалном искуству педијатра и свом добровољном раду др Савић је заправо говорила о угожености породице на нашим просторима у време ратних дешавања деведестих година и породичним проблемима који су се затим јавили због избеглиштва и сиромаштва. Све је рађено уз благослов покојног проте Љубодрага Петровића стрешине храма Св.Александра Невског који је био расадник милосрдног рада. Свој рад у мирнодопским условима наставила је и прилагодила новим приликама у оквиру саветовалишта за породицу Верског добротворног старетељства архиепископије београдско - карловачке које је поново активирано 1999. године. Из њеног врло исцрпног и за учеснике семинара поучног излагања издвајамо закључак. Спасење душе је увек био и јесте најважнији задатак, али свако време поставља пред хришћане свој задатак. За наше време тај посебан и изузетно значајан задатак је формирање и очување хришћанске породице.
О милосрдном раду и начину организовања посета говорила је Љубица Ковачевић која води овај ресор у ВДС-у. И госпођа Ковачевић се осврнула на период деведесетих година када се милосрдна секција, тада при храму Св. Александра Невског врло ангажовала у пружању помоћи рањеницима, избеглицима и другим угроженим лицима. Милосрдна секција ВДС-а има данас тридесетак активних чланова различитог животног доба који посећују болнице, домовиме за незбринуту децу, старачке домове и друге установе и појединце у складу са потребама.Све се ради уз благослов свештеника и у договору са одговорним лицем институције која се посећује.Свака посета је специфична, сваки човек је прича за себе али свако разуме језик љубави и подршке. Ове посете остављају дубок траг на чланове милосрдне секције, јачају их у вери, благодарности Богу и хришћанској ревности и подстичу на подвиг саможртвене љубави према ближњима.
Духовник Специјалне затворске болнице отац Глигорије Марковић је је говорио о могућностима волонтерског рада у условима ове установе. Да би се обезбедио светотајински живот као кључ за разумевање проблема штићеника потребно је прво обезбедити богослужбени простор. Искуства православних цркава у европским земљама су у том погледу врло позитивна.У свеобухватном излагању отац Глигорије Марковић је указао је и на велику улогу волонтера у ангажовању локалне, парохијске заједнице на духовном оздрављењу и реинтеграцији особе која је одслужила затворску казну.
Након врло живе и исцрпне дискусије јереј Владимир Марковић је позвао присутне да заблодаре Богу на успешном раду. После молитве Пресветој Богородици "Достојно јест" поздравио се са учесницима рекавши да је овај семинар специфичан јер учесници не добијају сертификате, пошто је најбољи сертификат ако се укључе у милосрдни рад.
Мирослава Полић
