Вече духовне и најлепше народне песме у храму ковиљачком

Било је то предивно вече, у низу многих, за протеклих седам година које смо сачували у ризници душе своје. Духовно вече на коме се чула најлепша песма која додирује дно душе човекове и буди у њему веру и наду. Само у једно вече које је од добре и искрене намере и жеље постало стварност, уткана је: милост и доброта Створитеља, труд и љубав према песми диригента и сваког хорског певача понаособ, и дарежљивост православних хришћана који препознају оно што је плод наше душе и вере. 

Чуло се казивање о речи која је светиња. Прошле године у храму смо обећали да ћемо се чешће сабирати у светињи у којој се слуша тишина и радује душа. Необичном месту испред олтара, између два предивно украшена трона, са којих нас гледају ликови Спаситеља и Богомајке, и ликови светитеља са фресака који нам ћутањем и погледом нешто казују, нешто што није овоземаљско већ нас узводи у небеско.

Синоћ су присутни осетили и спознали да у хору има вере, живота и радости. Зато се људи непрестано одазивају позиво и отвараји своје дарежљиво срце, за оно што је угодно Богу и роду своме. Када год смо пожелели да реч преточимо у дело и духовни плод песме принесемо, питали смо се, од чега, и са којим средствима? Знајући нашу искрену намеру оплемењену љубављу и трудом, Господ је додирнуо душе милостивих људи који су пришли и помогли.

Благодарећи Њему и добрим људима ово вече песме, речи и радости оставило је траг у времену, Цркви и Бањи Ковиљачи.

Публика је изразом свога лица кога је прекривао осмех показивала одушевљење и награђивала хор дугим аплаузом.

На крају се обратио духовник хора који казивао реч о лепоти песме која долази из срца у коме обитава љубав Безграничног. Заблагодарио је свим хорским певачима и благочестивом народу који био са нама. Припремљена су мала уздарја  за велике дарове и љубав према својој Цркви и Црквеном хору. Књига Беседа Блаженопочившег епископа шабачког Јована, отишла је у руке, у дом и у срце породице Весић која је на спасоносном путу којим је ходио и наш владика. Он је управљао Црквом у тешком и безбожном времену, градећи храмове, а највише се посвећујући ковиљачкој светињи. Данас је украшава и поменута породица, и дарује наш хор који вечерас поје баш у њему. Дароване су две потпуно исте иконе Пресвете Богомајке, за два брата Милинка и Милана Нинића који су помогли наш хор, и који ће се пред њом молити. Књига беседа светих отаца „ Изгубисмо и овај дан душу“ дарована је хаџи Драгиши Стојковићу који је све ове године показао своју дарежљивост и био са нам.

Најтежи тренутак беше опростити се од једног хорског певача, Драгане Ткалац која олази на даље школовање а оставила је видан траг у хору,  песмом, трудом и добротом. За нови почетак и сећање на хор за њу Књига над књигама у којој ће пронаћи Бога и себе, (уследио је громки аплауз кога су пратиле сузе свих).

Необичан дар за човека који није ни слутио да ће неко поменути његово име. Он је личност и широка душа православна која воли Цркву и наш хор. Пева на светој Литургији и воли лепу народну пему коју пева из душе. Био је на сваком нашем концерту и увек покретао неописиву атмосферу. Књига беседа светог Василија Великог за нашег Драгана Спасојевића – Сојета, (уследили су дуги, дуги аплаузи, сузе и радост свих...).

На крају су се чуле ове речи: „Чувајте мир који сте задобили, радост коју сте вечерас доживели, и осмех који вам је озарио лице. Остајте са Богом! На многаја љета!

Изовр: www.horskopojanje.org.rs