Вече ромске културе у Подгорици

Вече ромске културе у Подгорици
Вече ромске културе у Подгорици
Вече ромске културе у Подгорици
Вече ромске културе у Подгорици

У  крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици 20. априла 2018. године одржано је вече ромске поезије, културе и историје. Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је у Новом Саду још 19993. године објављен служебник на ромском језику. -И то је показатељ љубави наше Цркве према Ромима, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је казао да су Роми народ без отаџбине, да је њихова отаџбина цели свет. -У том погледу они су својим животним путевима и понашањем, ја бих рекао, припремили ову нашу савремену цивилизацију, глобалистичку цивилизацију која сад релативизује све те затворености у било које културне или друштвене просторе. Та глобализација има и својих врлина, али, онако како се спроводи, има и својих не малих мана. Она, дакле, носи у себи и то својство Рома, који, гдје год дођу, ту им је отаџбина, казао је Владика.

Владика Амфилохије је додао да су Роми посебно познати по својој драгоценој музици: -Познати су по својим пјесмама, које су прихваћене у читавој Европи. Код нас их је увијек било у великом броју, а тај број је, колико је мени познато, сада и повећан, с обзиром на све ове прогоне и сеобе које су се десиле, и са запшада и са истока, највише с Косова и Метохије. Те сеобе су се највише одразиле на српски и на ромски народ. Једно од најопипљивијих свједочанстава тога јесте Јасеновац – масовна гробница нашег и ромског народа.

Митрополит Амфилохије је рекао да је заједништво у патњи и страдању најдубље заједништво. -И кроз своје историјско страдање и кроз своју патњу, ромски народ носи на себи и Христово распеће на Голготи. Христос је жртвовао себе за спасење свих људи и свих земаљских народа, па према томе и за спасење ромског народа који, ето, и по свом начину живота носи свој крст историјски, закључио је митрополит Амфилохије.

У наставку вечери промовисана је књига поезије Ивана Тоскића и Драгана Попадића „Рјечник ромске душе“.

Извор: Митрополија црногорско-приморска