Вечера захвалности у Видвул Парку

Да се у братској слози и љубави може постићи и оно што сматрамо немогућим, посвједочила је и свечана Вечера захвалности, како су је назвали домаћини, а која је одржана у Великој сали Црквене општине Светог Саве у Вудвил Парку - Аделаида. Парох, отац Страхиња, је објаснио да је овакав назив вечери дао из једног простог разлога - сви позвани и сви присутни на тој вечери били су људи које је љубав окупила и упутила на дјело заједништва.

Почасни гост, али и домаћин у исто вријеме, био је Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве г. Силуан. У склопу своје прве канонске посјете Јужној Аустралији, Епископ је учествовао у овом заиста предивном догађају.

Да бисмо читаоцу мало појаснили разлог и значај свега што се догађало, у наставки донбосимо говор предсједника Црквене оптине г. Предрага Драче, који је својим прегалаштвом, трудом и великим одрицањем у многоме заслужан што се овако нешто уопште догодило.

Званице су се окупиле у новој реновираној сали, некадашњег принт студија, како би свечано дочекали свог Владику. Када је стигао, Владика је заједно са једним од најстаријих чланова Црквене општине г. Дацом Јурковићем свечано пресекао врпцу и тиме свечано отворио салу. Потом је символички кључеве сале предао на кориштење предсједници Фолклорне групе Опленац гђи Милки Балабан, након чега је најстарија група фолклора, који иначе броји 240 чланова, одиграла једно свечано коло.

Уз звуке Марша на Дрину Епископ је са свештенством прошао кроз одушевљени народ у великој сали, гдје је након извођења химни, српске и аустралијске, благословена трпеза која је за ову прилику пажљиво и са љубављу припремљена.
Потом се, бираним ријечима, свима обратио предсједник Црквене општине г. Предраг Драча:

-Ваше Преосвештенство, часни оци, драги гости, драга браћо Срби и сестре Српкиње, добро дошли! Добро нам дошли ове свечане вечери, на овај дивни догађај, који означава прославу успјеха који сте сви ви, својим трудом и радом, омогућили. Желио бих прије свега да вам се, у име Црквене општине, као њен предсједник захвалим, на сваком труду који сте уложили. Да вам кажем хвала за сваки минут, сат и дан, као и за сваки новчани прилог који сте уложили у пројекте, који ће итекако бити на корист нашој Црквеној Општини, а самим тим и нашој широј црквеној зједници.

Када се овакви прoјекти успјешно реализују, ред је и да се нешто проговори о њима. Дијелом ради оних који нису упућени у поменуте пројекте који се изводе у протеклих пола године, а дијелом и због оних који су учествовали у њима, било својим новчаним прилогом, било радом, или на било који други начин.

Да то мало сумирамо и да се подсјетимо одакле смо почели и докле смо догурали.

Прије неколико година, наша Ц.О. купила је двије некретнине. Прво једну кућу у сусједној улици, а потом и салу која се налази зид уз зид са овом нашом црквеном салом гдје се сада тренутно налазимо. То је донијело велики потенцијал за остварење проширења корисног простора за наше потребе, али и прилично велике дугове.

Уздајући се у Бога и знајући колико је неизмјерна снага када се ујединимо, примио сам се дужности предсједника Црквене општине са жељом и циљем, да од онога што је био само потенцијал купљених зграда, уз Божји благослов и уз помоћ свих вас, направим користан простор и смањим дугове наше Црквене општине. Изгледало је као немогућа мисија. Многи су сматрали да се ништа од онога, што сам имао као визију и замисао неће десити. Али, слава Богу, остварило се.

Од сале некадашњег принт студија, а то је она која се налази зид уз зид са овом у којој сједимо, а која је била потпуно неупотребљива и у практично рушевном стању, направили смо репрезентативан објекат. Вечерас смо га предали на кориштење нашој Фолклорној групи Опленац. Фолклорна група окупља велики број наше дјеце, али исто тако и одраслих. Стога смо сматрали да прво њима треба да обезбиједимо добре услове за вјежбање и усавршавање. Надамо се да ће им бити на корист, а преко њих и свима нама, који ћемо знати да наша дјеца проводе вријеме у условном, угодном и здравом простору.

Како бисмо смањили дугове, које је наша Црквена општина имала, упоредо смо радили и на другом пројекту. То је кућа која је била купљена како би, када за то дође вријеме, била искориштена управо за побољшање финансијског стања. Кућу смо порушили и на њеном мјесту направили двије, које су већ скоро завршене. Њихова продаја ће, уз Божју помоћ, наше дугове значајно умањити. Успут смо успијевали да одвојимо и нешто новца за неке додатне радове, као што је на примјер унутрашње уређење ове сале, са завјесама, свјетлима, новим намјештајем у тоалетима и много, много тога.

Коначно смо дошли у ситуацију да вратимо дугове нашој Митрополији. Овдје желим да захвалим нашем новом Владики Силуану, као и претходном владики Иринеју, што су имали очинско и домаћинско разумијевање по том питању. И да завршим:
Без учешћа свих вас, вечерас овдје окупљених, драга господо, без ваше искрене љубави према нашој цркви, без свег вашег уложеног рада и труда, ништа од овога се неби догодило. Био је велики понос видјети све вас како здушно и сложно радите. Одвајали сте своје вријеме и труд, а често и новчане прилоге. Многе фазе радова завршаване су тако што у мајстори, сваки у свом послу, не само урадили радове из своје струке, него још и приде платили материјал који су уградили. Такво нешто се заиста ријетко виђа.

Зато смо вечерас овдје. Овдје смо да сви заједно учествујемо у овој вечери захвалности. Захвалности првенствено Богу који нас је окупио у љубави.
Желим да се захвалим свима онима који су ме подржали у овој, наизглед немогућој, идеји. Хвала свима онима који су учествовали у радовима на било који начин! Хвала вам свима који сте вечерас овдје. Хвала свима онима који су због разних обавеза спријечени да нам се вечерас придруже. Нека нам свима, ово вече захвалности буде пријатно и угодно. Још једном, велико хвала свима!

Након обраћања г. Драче, у препуној сали у којој се налазило преко четири стотине људи, са нестрпљењем се чекао говор владике Силуана. Владика је поздравио све присутне, међу којима су били и представници политичког живота Јужне Аустралије: чланови парламента Јужне Аустралије г. Мајкл Аткинсон и г.ђа Џенифер Ранкин, као и г. Петер Малинаускас, министар пиклиције и хитних служби, и градоначелница аделајдске општине Charles Sturt у којој се Црквена општина налази - гђа Ангела Еванс.

Владика је честитао на великом успјеху и плоду заједништва, напомињући: -Увијек треба да се боримо за мир и јединство међу браћом да бисмо уједињени увијек, као што смо вечерас, доносили овакве дивне плодове и остваривали велике успјехе. Како нас учи наш Свети владика Николај Велимировић морамо да се трудимо како би смо испунили свети циљ, да се Срби сложе, умноже и обоже.

Епсикоп Силуан је честитао свештенику Страхињи и предсједнику Црквене општине на стварању слоге међу парохијанима и остварењу значајних успјеха, напомињући да је то једнако успјех и сваког парохијанина појединачно, јер би без учешћа сваког појединца, све остало само на великим идејама.

Потом су водитељи вечери гђа Јелена Динић и г. Милан Софранић објаснили да ће се у наставку вечери дијелити захвалнице Црквене општине свима који су на било који начин учествовали у извођењу великих пројеката у посљедњих пола године. Додијељено је 225 захвалница, као и 23 архијерејске грамате. Изненађење и узбуђење није крио нико од оних који су били почаствовани захвалницама и граматама, које је уз асистенцију оца Страхиње, свима лично уз ријечи благослова и подршке уручио владика Силуан.

Након подјеле грамата водитељ г. Милан Софранић, објаснио је присутнима да су свечане захвалнице, својеручни рад оца Страхиње, и замолио га да свима приближи њихову симболику. Свештеник је објаснио да се, осим крста са Христовим Именом и знамењем побједе, чији разлог за постављање у врху захвалнице не треба посебно објашњавати, на повељама налази и лик Светог Саве, заштитника храма, као и икона Светих новомученика јасеновачких и Светих новомученика пребиловачких које представљају благослов њихових светих моштију које се у овоме храму налазе. Као темељ и потка цијеле захвалнице стоји страница из Мирослављевог Јеванђеља које на својеврстан начин представља Крштеницу нашега народа.

Свештеник је такође захвалио свима, а првенствено владики Силуану, који је имао довољно љубави и воље, да у овом свечаном тренутку буде са парохијанима и да са задивљујућом пажњом и стрпљењем свакоме понаособ уручи овај мали, али срдачни симбол захвалности. Пошто послије Владикиних ријечи није остало много да се каже, свештеник је своје обраћање завршио једним великим Хвала! свим парохијанима, који су својим прегалаштвом учинили да вечерас ту стоји поносан управо на њих и њихову љубав.

Након овога се наставило дружење и весеље у добром расположењу и радости због свега лијепог и значајног, што је крунисано овом свечаном Вечером захвалности.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска