Вечно чудо на Црвеном тргу

У Русији у уторак почело обележавање 450 година од изградње храма Василија Блаженог, бајковите грађевине која је један од најупечатљивијих симбола Москве.

Русија слави 450 година Храма Василија Блаженог. 12. јула 1561. године освештана је бајковита грађевина која ће постати један од најупечатљивијих симбола Москве. Обележавање јубилеја започело је јуче свечаном литургијом патријарха московског и све Русије Кирила и трајаће наредна три месеца.

Народски називи Камени цвет и Огњени жбун довољно говоре о јединствености здања на Црвеном тргу. Посвећен Василију Чудотворцу, храм је и сам чудо. Опстао је четири и по века упркос томе што није било мало оних који су се намерили да га сравне са земљом. Наполен је наредио да се спали приликом повлачења 1812. године. Небо се, међутим, успротивило - ширење пожара спречила је јака киша. Преживео је храм и бољшевике који су га тешко оштетили током Револуције 1917.

Подигнут је по наређењу Ивана Грозног у знак сећања на припајање територија Казанског ханства Русији. Био је симбол идеје о Москви као трећем Риму и другом Јерусалиму.

Много је легенди о његовим творцима. Према једној, саградили су га руски мајстори Иван Барма и Постник Јаковљев. Кажу да је цар, када је видео резултат њиховог рада, наредио да се неимари ослепе како никада и нигде не би могли да понове ремек-дело. Неки извори помињу стране неимаре - Италијане, Немце или Енглезе - што би могло да објасни јединствену мешавину руске, западноевропске и муслиманске архитектуре. У прилог овој верзији говори и то што је здање подигнуто по Леонардовој схеми “идеалног храма” која је у основи многих цркава у Европи.

Име по коме је вековима познат добио је јер је једна од капела у оквиру храма подигнута над гробом московског чудотворца светог Василија Блаженог. Пророка ума и срца, кажу, бојао се и Иван Грозни. Када је свети Василије, који ни током московских ледених зима није носио одећу, умро, ковчег са његовим телом носио је и сам цар.

Извор: Новости