Век од страдања српске војске у Вардишту

У донедавно оронулој и запуштеној Спомен капели у Вардишту, на граници између БиХ и Србије, удаљеној пет километара од Мокре Горе и петнаестак од Вишеграда, у недељу по Видовдану, 5. јула, по први пут након 60 година, одржан је помен за 440 српских војника који су 1915. године, током жестоких борби у Првом свјетском рату, изгинули на овом подручју или умрли од тифуса.У краткој бесједи након одслуженог парастоса, архимандрит Јован Гардовић, игуман манастира Добрунска Ријека и предсједник одбора за обнову овог здања, подсјетио је присутне да је акцију обнове покренуло Српско соколско друштво „Соко“ које дјелује при манастиру Добруну.

„Акцији су се одазвали вишеградски спортисти, предузећа, установе, појединци, општина Вишеград и предузеће „Романијапутеви“, које је асфалтирало приступни пут у дужини од 600 метара, од граничног прелаза до капеле, на чему смо им изузетно захвални,“ нагласио је архимандрит Гардовић, најављујући даље радове на комплетној санацији објекта Спомен капеле.

Он је подсјетио да су се овдје све до 1955. године, када је изграђено војно складиште, служиле Свете литургије.

„Док није било цркве у Вардишту, православни вјерници су се могли причестити или овдје или у Добруну. Захваљујући овој акцији из ове капеле се поново након шест деценија огласило звоно, а након додатног уређења моћи ће се обављати богослужења и људи причешћивати,“ поручио је архимандрит Гардовић, рекавши да Одбор има читав спектар идеја како би се све ово довело у пристојно стање и приближило људима, а од наредне године овдје ће се одржавати и народни сабор сваке прве недеље по Видовдану.

Поздрављајући акцију обнове капеле, начелник општине Вишеград Славиша Мишковић је најавио да ће се ова локална заједница додатно укључити у завршетак грађевинских послова, у шта ће бити укључено и ресорно министарство Владе Републике Српске.

Спомен капелу у Вардишту, у присуству преко 5000 вјерника, највећим бројем из Србије, освештао је на Видовдан 1932. године Митрополит дабробосански Петар Зимоњић, уз саслужење великог броја свештенства и монаштва дабробосанске и жичке епархије.

Ктитори капеле су Јосиф и Стана Матковић из Београда, који су жељели да овим здањем овјековјече трајну успомену на своја два сина, војника Богољуба и поднаредника Велизара, који су заједно са 440 српских војника погинули на овом подручју 1915. године.

Хроничари су забиљежили да су посебну слику тадашњем освећењу дали чланови соколских друштава из Вишеграда и Ужица, те припадници Краљеве гарде, а да је након освећења положено 440 вијенаца од цвијећа, по један за сваког погинулог српског војника. Док је митрополит Зимоњић бесједио на освештању небом су кружила два војна авиона из којих су бачена два вијенца цвијећа која су пала у близини капеле.

Извор: Митрополија дабробосанска