Век српске уметности у Београду

Ремек-дела из збирки Народног музеја у Београду, настала у периоду од 1850. до 1950. године, биће изложена у Галерији САНУ 

Изложба ремек-дела познатих сликара, која се чувају у збиркама Народног музеја у Београду, биће представљена под називом „Век српске уметности - сликарство у Србији 1850-1950" од 7. септембра до 18. октобра у Галерији САНУ у Београду. Биће то јединствена прилика да житељи престонице виде вредна уметничка дела, укупно 130 - сто слика и тридесет цртежа и графика из сталне поставке - после шест година паузе, колико не функционише простор Народног музеја, због најављене реконструкције.

Та јединствена прилика омогућиће и да, између осталог, ученици који су слике славних домаћих сликара виђали само у уџбеницима могу сада да их виде и уживо.

„Век српске уметности" биће празник за очи широке публике која ће моћи да погледа, између осталих, дела Катарине Ивановић, Константина Данила, Ђуре Јакшића, Ђорђа Крстића, Стеве Тодоровића, Уроша Предића, Паје Јовановића. Из млађе генерације представиће се: Надежда Петровић, Иван Радовић, Јован Бијелић, Петар Добровић, Сава Шумановић, Михаило С. Петров, а потом и они који су пионирски обележили године раног послератног модернизма, међу којима су били Милан Коњовић, Петар Лубарда, Љубица Сокић, Мило Милуновић...

Многа дела из ове колекције су, баш поводом гостовања у Румунији, прошла посебан конзерваторски поступак и засијала новим сјајем попут слика Надежде Петровић „Дереглије на Сави", Марка Мурата „Дах дубровачког пролећа" и портрета Константина Данила ...

Никола Кусовац, пензионисани дугогодишњи виши кустос Народног музеја у Београду, и без премца у процени вредности уметничких дела, о изложби која нас очекује за „Политику" каже:

- Моје колеге кустоси Љубица Миљковић, Петар Петровић и Гордана Станишић су као аутори ове поставке направили добар посао и одличан избор, дали су есенцију српске духовности кроз сликарство, скулптуру, цртеж, са којом можемо да одемо у свет, а да се не зацрвенимо. Румун Никоале Григореску или Мађар Михаљ Мункачи нису одмакли од нашег Ђорђа Крстића. Дела Леона Коена би могла да буду изложена у свакој светској галерији. Утолико ми је више жао што је данас Народни музеј затворен, а ова изложба је прилика да се закука због тога.

Кусовац каже да слике из овог периода, од 1850. до 1950. не само што познаје већ је четрдесет година живео са њима, а на питање шта би издвојио, одмах додаје да су то свакако остварења Катарине Ивановић и Константина Данила, потом следи „тролист" Ђорђе Крстић, Паја Јовановић и Урош Предић, затим Надежда Петровић, Богдан Поповић, Сава Шумановић итд.

- Имамо шта да понудимо свету, а ова дела говоре о томе да су услови у којима су уметници радили били рђави, али да је стваралачки ниво био висок и изузетан - каже за крај Кусовац.

Иначе, стогодишња епоха (1850-1950) наше уметности почиње делима из Збирке српског сликарства 18. и 19. века, радовима уметника који су под утицајем бечке, а потом и минхенске академије следили бидермајер, а потом романтизам, класицизам и реализам крајем 19. и почетком 20. века.

Сликарски сегмент поставке је проширен цртежима и графикама из Кабинета графике Народног музеја у Београду, који ће у форми скица или самосталног дела пратити најзначајније уметничке појаве и стилове у распону од једног века.

Извор: Политика