Величанствена световасилијевска литија прошла улицама Никшића

Традиционална свечана, свенародна литија, предвођена бројним свештенством, монаштвом и са више архијереја наше Свете Цркве, прошла је на празник Светог Василија Острошког, у послијеподневним часовима улицама Никшића.

Литију су предводили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Њихова Преосвештенства Господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, средње-европски Константин, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и отац Доситеј из манастира Хиландара. Упркос киши која је падала, током трајања свештеног хода, свенародна Литија у којој је учествовало на десетине хиљада људи из свих крајева Црне Горе, Херцеговине и Србије кренула је у 18 часова испред никшићког Саборног храма и прошла главним улицама града Никшића, заустављајући се на неколико мјеста како би се читало Свето јеванђеље и узносиле молитве Христу Господу.

Сабрање, у славу Светог Василија Острошког Чудотворца, који је заштитник никшићке Саборне цркве, града Никшића и свих његових житеља , на градском тргу, благословио је надлежни Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Владика је поздравио присутне Архијереје и уважене госте из јавног и друштвено-политичког живота Црне Горе и Србије.

“Прије 17 година догодила се она најславнија литија у историји овог града, када је овај град био благословен проласком моштију Светог Оца нашег Василија Острошког, по великој киши и пада ми на памет да је Господ попустио данас ову кишу ради благослова и ради подсјећања на ону прву литију кроз град Никшић, да је, као и прије 17 година, и данас са нама благослов Светог Василија, а и данас је Свети Василије ставио на један мали испит да погледа с неба, да погледа гдје се данас налазимо. Хвала Богу ево нас и данас у славу имена Његовог и Свеца Острошког на истом путу и надам се не у мањем броју. Они који су могли доћи дошли су, а они који нијесу са нама су духовно на овој светој литији“.

“И ова тиха киша која пада са небеса, такође, благослов је дивни за наш народ и надамо се да ће донијети дивне плодове, да ће бити родна година, да ће међу нама процвјетати љубав, радост, слога, мир, сваки напредак и свака врлина, да ћемо примити науку Светог Василија Острошког и још више је смјестити у своје срце да љубимо једни друге по Јеванђељу Божијем, да састрадавамо са својом страдалном браћом, да се молимо и за пријатеље и за непријатеље и да се трудимо да увијек чинимо добро у славу Божију и на спасење нас и наших ближњих“, рекао је Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки, додајући:

“Драго ми је што на челу ове свештене литије видимо Високопреосвећеног Митрополита нашег Г. Амфилохија са Преосвећеним Архијерејима умировљеним Епископом захумско-херцеговачким Г. Атанасијем, средње-европским Г. Константином и захумско-херцеговачким Г. Григоријем, мноштво свештенства, што су данас са нама изасланик Владе Републике Србије г. Милета Радојевић, амбасадори Србије и Украјине у Црној Гори г. Зоран Лутовац и г-ђа Оксана Сљусаренко, наши драги пријатељи, што је овдје изасланик манастира Хиландара отац Доситеј, који је дошао са благословом игумана светог Манастира и донио нам поздрав и благослове Свете Горе Атонске, овдје су и наша браћа монаси и свештенослужитељи из Јужне Америке, гдје наш Митрополит Амфилохије устројава Епископију и тражи изгубљене овце дома Израиљевог“.

“Нека буде благословена ова литија и ова киша која пада нека нам свима буде на благослов, нека опере наше гријехе. Сјећам се оне ријечи, на овом истом мјесту, коју је изговорио Високопреосвећени Митрополит, када смо носили мошти Светог Василија по киши, кад је рекао да је велики благослов киша која пада да спере наше гријехе. Сјећамо се да је народ причао да за следећу годину дана није било ниједно самоубиство у Никшићу, а тога нажалост имамо често. Дај Боже да Господ излије на нас благослов и на све оне којима је милост и помоћ Божија потребна, да утјеши тужне, да сабере расијане, да нас све сједини у заједницу љубави, у заједницу Цркве своје“, поручио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

Народу се пригодном бесједом обратио Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије.

“Драга браћо и сестре, драги Владико, свети саборе Цркве Христове, данас славимо Светог Апостола Тому, славимо чудесни догађај када је Тома тражио да се увјери да је Христос Господ и када му је Васкрсли Христос Господ рекао: Дођи Томо и стави руке своје у ране моје и кад се то догодило Тома је рекао Господ мој и Бог мој. Данас, браћо и сестре, и ми говоримо Господ мој и Бог мој, стављајући руке своје у ране Христове. Један велики светитељ Цркве Божије рекао је да су нам свима потребне ране како би кроз њих могла улазити благодат Духа Светог. Христове ране су биле безгрешне и оне су настале да би ми могли да уђемо у заједницу са Богом, да будемо једно с Богом улазећи кроз та врата, која нису ни мање ни више него ране смртоносне које су му задаване, а Он је васкрсао у трећи дан, као што је писано, и дао свакоме који вјерује да стави руке своје у ране Његове и да наше грешне ране исцјељује својим светим ранама“.

“Данас, браћо и сестре, и ми као народ имамо разне ране. Већ дуго времена, и не треба да плачемо због њих него треба да их исцељујемо ранама Христовим и додиром рана Христових, јер нас је томе научио нико други него Свети Василије. Немојте да мислите да је Свети Василије живио на земљи, а да није имао ране. Као сваки човјек који поживје на земљи и он је имао ране људске, ране сагрешења људских, али кад је једном дотакнуо ране Христове и кад се једном исцијелио постао је за нас свети слуга Божији и допустио нам да ми стављамо руке своје у ране његове и преко њега у ране Христове и да се исцјељујемо и спасавамо његовим светим моштима“.

“Зато је данас дан који је створио Господ, дан у коме се радујемо и веселимо побједи Христовој, дан у коме се поново освећује и појачава наша вјера, јер додирујемо, као Апостол Тома и заједно са Томом, ране Христове. И наше ране, ране наших гријеха бивају исцијељене и као што рече Владика потребне су нам и благодатне сузе, сузе покајања али пошто их немамо, баш често, ево нам Господ с небеса шаље благослов да умије наше ране. У овом и оваквом дану ране се освећују, браћо и сестре, и постају врата за благодат Божију, за милост Божију, за љубав Божију и ране наших сагрешења постају ране нашег спасења. Такав је Бог наш Који нас милује, Који нас спасава, Који нам живот дарова Својим светим ранама“.

“Нека сте благословени браћо и сестре, морам да поновим на крају ону ријеч коју је неко давно рекао да је боље опрати се у сузама покајања него у ријеци Јордану. Свако од вас кад дођете својим домовима и кад се преобучете видјећете да је ова киша данас била као да сте се купали у ријеци Јордану. Нека је благословен овај град, овај лијепи Божији народ и дај Боже да не буде сиромашан и биједан, него да буде славан и честит као што је Бог пожелио и зажелио“, закључио је на крају своје бесједе Преосвећени Епископ Г. Григорије.

Празнична свенародна Литија, у којој је пронијет јастук Светог Василија Острошког, реликвија никшићког Саборног храма, вратила се потом у Саборну цркву исказујући љубав и благодарност Светом Оцу нашем Василију Острошком Чудотворцу.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка