Величанственост и раскошност на пергаменту
Jединствена музејска презентација средњовековних рукописа у Минхену
Баварска државна библиотека у Минхену у заједници са државном библиотеком у Бамбергу, а под покровитељством председника Немачке Јоахима Гаука, организовале су у „Kunsthalle“ фондације Hypo-Kulturstiftung опсежну изложбу мајестетичних ескпоната - »Pracht auf Pergament. Schätze der Buchmalerei von 780-1180« - избор средњовековних рукописа из трезора ових двеју библиотека. Реч је о илуминацијама из најстаријих и највреднијих немачких рукописа у временском луку од 780. до 1180, односно из каролиншке и отонске епохе до епохе романске уметности. Тих 75 изложених кодекса на пергаменту иду у најзначајније примере уметности тога времена. Због високе остљивости материјала, ти рукописи/експонати готово да не напуштају трезоре Баварске државне библиотеке, те је ова изложба јединствена прилика да се види раскошна величанственост тих докумената који су настали пре хиљаду година. Каролиншки кодекси потичу из центара као што су Салцбург, Тегернзе и Фрајзинг. Отонске илуминације (назване тако по саксонском цару Оту Великом 912-973) до Хајнриха II (973-1024) представљају примере најранијег умећа илустрација рукописа, што иде у ненадмашне уметничке технике илуминација односно живописа на рукописима.
Посебност ове епохе су узвишени портрети владалаца, који су изображени у укрштају атрибута световне и духовне власти, документујући светост институциjе царства. И световни и црквени ауторитети су давали налоге скрипторијумима - преписивачким школама и иконописачким радионицама - да напишу и изобразе/илуминирају литургијске текстове.
Ти „евангелијари“, „сакраментарији“, „текстови перикопа“, „псалтири“ били су преписивани и раскошно илуминирани у светлим и златним бојама. Они су били спајани и увезивани у специјалне корице од слоноваче опточене драгим камењем и перлама. Слоновача је, пак, била резбарена са мотивима сполија из Антике, Византије или епохе Каролинга.
Посебно ефектни су рукописи из манастира са острва Рајхенау, на Боденском језеру који су под Отом III и Хајнрихом II били преиначени у рукописне и иконописачке радионице. Из тога периода је приказан надасве славни рукопис – „Евангелијар Ота III“, као и „Књига перикопа Хајнриха II“ или „Евангелијар“ из Бамберга или бамабершка „Апокалипса“. Ови дoкументи иду почев од 2003. г. у фундус ретких докумената - “Memory of the World” - World Documentary Heritage Register, које штити UNESCO.
Трезор Бавраске државне библиотеке похрањује - уз Bibliotheca Vaticana, British Library и Bibliotheque nationalе de France - највише каролиншких рукописа. Овде бисмо радо истакли име др Елизабет Клем која је унеколико spiritus rector и корифеј на овом подручју изучавања рукописа. Она је припремила и више научних каталога отонских и рано-романских рукописа и за каталог ове изложбе написала веома инструктивни уводни есеј. Проблем са којим се суочава свака изложба књига састоји се у чињеници да је могуће само једну њену двоструку страницу приказати. Отуда је приређивач ове изложе прибегао репродуктивним техничким иновацијама, те нам ове ретке и раскошне рукописе приказао у тродимензалној виртуелној пројекцији које је могуће „листати“, при чему посебно естетска синергија између текста и илуминације долази до јединственог изражаја. Сваки кодекс је изложен у оделитој климатизованој стакленој витрини на који је уперена светлост од максимално 50 лукса како би конзерваторска норма била испуњена, а видљивост/читљивост рукописа била оптимално дата. Ова јединствена музеална презентација у затамњеном простору са медитативном атмосфером без мистичног патоса jесте пре ars sacra но ars profana, те својом свечаном инсценацијом тражи себи равну.
Протођакон Зоран Андрић, Минхен
