Величина личности Светог Саве мјери се жртвом и одрицањем
Духовну светковину у славу Светом Сави, Првом Архиепископу и просветитељу Српском, која је у сриједу 30. јануара одржана у Центру за културу на Жабљаку, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
Честитајући празник сабраном свештенству, монаштву и вјерном народу, који су до посљедњег мјеста испунили салу жабљачког Центра за културу, Владика је казао да се Светосавском академијом на Жабљаку приводе крају свечаности, које се у спомен на духовног нашег Оца Светитеља Саву организују широм Црне Горе. Свети Сава је свечано прослављан у свим градовима наше Епархије и у појединим парохијама, па су светосавске светковине, по жељи и вољи народа, ове године трајале скоро петнаест дана.
“Када прослављамо Светог Саву треба увијек да нагласимо да он није значајан само као светитељ једног народа, српског народа, већ је значајан као васељенски светитељ. Он је светитељ Цркве Божије и њега је цијела православна васељена препознала као живи сасуд Духа Светог, Божије благодати, Божије истине, као равноапостолног, учитеља, просветитеља и свега онога што се може рећи о Светом Сави. Међу православним Словенима, осим Срба и Бугари и Руси, такође, имају култ Светог Саве, који траје још од 13. вијека. Свети Сава је био познат још као млади принц, који је дошао на Свету Гору Атонску да прими монашки постриг, што се, заиста, ријетко догађа. Величина његове личности и његове светости може се мјерити жртвом и одрицањем“, рекао је Преосвећени Епископ.
Велику жртву поднио је син моћног жупана Стефана Немање, којем је у насљедни удио било додијељено да влада хумском земљом, одричући се владарских повластица. Шта је тако јако повукло Светог Саву, као младог принца, да свој живот умјесто у земљским задовољствима проведе у покајању, посту и молитви, запитао се Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и додао:
“Била је то Божанска љубав, која га је учинила Христоносцем и Богоносцем. Божија воља је хтјела да га Господ врати свом отачаству и да му он буде духовни ослонац до дана данашњег. С обзиром на то да данас немамо вјеронауку у школама, да нема Светог Саве у школским програмима, да оно што се у школским уџбеницима говори о Светом Сави и Немањићима, јесте једна искривљена, наказна и неистинита слика, мора се, ипак, рећи да је дубоко немањићко насљеђе, насљеђе Светог Саве у Црној Гори“.
“Честитам вам, драга браћо и сестре, на лијепој организацији Светосавских свечаности овдје на Жабљаку. Као што имамо онај дивни Преображењски свијетли сабор на овој висини, тако нас и овај Светосавски сабор уздиже на духовну висину. Ово је, заиста, дивна народна свечаност, нарочито због тога што у њој учествују дјеца и омладина, дјеца и омладина која уче школе и чувају предање да је више од сто година Свети Сава у Црној Гори био школска слава. Имамо свједочанства да је још у доба кнеза Данила Свети Сава био школска слава, а у доба Николе Петровића, у доба самосталне и прослављене Црне Горе, култ Светог Саве, нарочито у кући Петровића био је веома јак. То би морало да се уважи као историјска истина и свако ко би хтио то да брише, мислим, да би прије избрисао самог себе него оно што је наша историја забиљежила, јер се наша историја није писала само мастилом, већ се писала жртвом, а често и крвљу“, истакао је Његово Преосвештенство.
Грандиозна света личност српског народа
Светосавску бесједу одржао је књижевник Наод Вуковић. Свети Сава је, према ријечима Вуковића, грандиозна света личност која се појавила и утемељила у нашем, српском народу и која је судбински повезана са народом и народ са њом.
“Духовни отац нашег народа, Први Архиепископ наше Свете Цркве, први Светитељ, учитељ и просветитељ нашег народа, Свети Сави најистакнутија је и најсвестранија личност, која је увијек и у сваком моменту налазила праве путеве и рјешења, и отварала видике свом народу, како у најславнијим данима, тако и у тешким временима по народ српски. И онда кад је одлучио да остави управу над Хумом и оде у манастир да би се посветио духовном послу за свој народ“.
“И онда када борави у Русији, грчким манастирима на Светој Гори и планира подизање српског манастира Хиландара који ће постати духовно средиште његовог народа у будућем времену. И онда кад преноси мошти свог оца великог жупана Немање, односно Светог Симеона Мироточивог и над његовим моштима мири завађену браћу. И онда кад успијева осујетити крунисање брата Стефана као римокатоличког краља. И онда кад је успио да изведе Српску Цркву из несигурних вода које су таласале цјелокупно православно хришћанство, и безброј још пута које је тешко набројати“, казао је Наод Вуковић.
Он је подсјетио да се Свети Сава појавио у најтежем времену за православно хришћанство, а посебно за Српску Цркву, у времену када су се преливали утицаји Рима и уопште Запада с једне и Византије и Бугарске с друге стране на просторе српских земаља, настојећи да их потчине својим интересима. На руку страним утицајима ишла је и неслога лидера српског народа у појединим земљама, а такве појаве, оцијенио је Вуковић, присутне су и данас.
“Одлука да пође у Никеју и тамо пред византијским царем и Васељенским Патријархом убједљиво изложи да ће српски народ и Српска Црква, као истурена брана православља према Западу, бити разорени ако не буду имали сопственог архиепископа и своје епископе, учинило је да је ту, у Никеји Васељенски Патријарх Манојло хиротонисао Архимандрита Саву Немањића за Првог Српског Архиепископа, 824 године послије Првог Васељенског Сабора у Никеји“.
“Тада је Свети Сава добио од Васељенског Патријарха грамату, и то је она потврда коју данас траже неки чиновници о регистрацији Српске Цркве. Дакле, мјесто регистрације је Света Васељена, година историјска 1219. То је оно историјско вријеме када је појава Светог Саве дала српском народу и легалитет и легитимитет и од тада зна ко је и од кога је. То је оно вријеме када је српски народ добио светосавску снагу која му је била штит у свим наредним временима“.
“Он је био наш светионик и путоказ кроз бурне вјекове који су слиједили. Напајали смо се његовим духом, учили, васпитавали на његовом дјелу. У минулим временима српски народ пролазио је кроз тешке периоде, али је увијек имао наду у Светог Саву. И када је озлојеђени освајач зазирао од његових Светих моштију те их је у бијесу спалио на Врачару тај свети прах ушао је још више у све поре његовог народа и дао му још већу снагу“.
“На жалост, данас, баш у постојбини Светог Саве негира се његово грандиозно дјело, понижава се, обесправљује и сатанизује српски народ, а све присутнији је прогон Српске Цркве, историје, писма, језика и културе. Многи Срби су се одрекли сами себе и кренули у истрагу предака. Савиндан као традиционална школска слава у спомен српском учитељу и не помиње се, већ се покрива школским распустом. Овакви поступци Светог Саву још више утемељују у његовом народу исто као што је то било са Светим прахом са Врачара. То показује и вечерашња академија и многе академије широм земље“, поручио је књижевник Наод Вуковић.
У програму Светосавске академије, коју традиционално организује Црквена општина Жабљак, учествовали су ученици жабљачке Гимназије и неколико основних школа, дјеца полазници школе вјеронауке при Саборном храму Преображења Христовог на Жабљаку, КУД “Жабљак“, хор Преподобне мати Ангелине из Никшића, гуслари, рецитатори и други.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
