Велика Госпојина - Света Архијерејска Литургија у манастиру Озрен
Његово Преосвештенство Владика зворничко-тузлански Г. Василије служио је Свету Архијерејску Литургију, на празник Успенија Пресвете Богородице, у манастиру светог Николаја на Озрену.
Преосвећеном Владики саслуживали су протојереј Чедо Готовац, архијерејски намјесник добојски протонамјесник Растко Максимовић, протонамјесници Драгиша Симић и Александар Ђурановић из Даља и протођакон Жарко Мијатовић.
„Помаже вам Бог, браћо и сестре. Ево нам данас велике радости, ево нам великог празника Успенија Пресвете Богородице. Господ наш Исус Христос са крста казао је Мајци својој, показујући на светог Јована: „Жено, ето ти сина". Апостолу Јовану рече: „Ето ти мајке". Овим ријечима Христос нам је указао на значај поштовања родитеља. Пресвета Богомајка је након Вазнесења Спаситељевог често била са апостолима савјетујући их са љубављу, како само мајка може да чини. Обилазила је сва мјеста на којима су се десили велики јеванђелски догађаји, а посебно је обилазила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. На Јелеонској гори се најчешће и молила Богу и након једне молитве у којој је тражила од Бога да је узме са овога свијета, Господ је послао архангела Гаврила који јој пренесе поруку Свевишњега да ће се упокојити након три дана. Пожели тада наша добра мајка Пресвета Богородица да још једном види све апостоле и у том тренутку сви апостоли ношени ангелима сабраше се око ње. Након тога она предаде дух свој Господу.
Апостол Тома, који није био присутан, пожели након три дана да му се отвори гроб Пресвете Богородице како би се и он опростио од ње. Када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу а Богомајка, окружена анђелима, се јави ријечима: „Радујте се, јер сам са вама у све вијекове". Е има ли веће среће него удостојити се животом својим, браћо и сестре, да и нама Богомајка каже да је са нама у све вијекове. Да ли смо заслужили да она буде са нама стално? Да ли су мајке српске заслужиле да Богомајка буде са њима? Велики број мајки убија дјецу своју у утробама својим. Да ли су они који псују Бога и Богомајку заслужили да Блага Мајка буде са њима? Какви смо ми данас? Веома често кукавице, маловијерни, Богу се обраћамо само у невољама. На овоме крају има оних који се ругају Цркви. Ругају се добрим дјелима честитих вјерника који су подигли храмове на спасење свих нас а не само своје. Подигоше поједини вјерници храмове да бисмо сви заједно у заједници пјесмом славили Бога и хвала им на томе. Онима који због свога маловјерја бирају у које храмове ће да иду могу само да поручим да траже Бога али да им се Он због гордости њихове и надмености неће јавити нити ће Га осјетити. Прљаво срце не може осјетити Бога. Сјетимо се Христових ријечи:"Када хоћеш некога да осудиш, извади брвно из ока свога па онда трун из ока брата свога", истакао је Владика Василије и додао:
"Тешка су ово времена понајвише јер имамо међу Србима издајица који дају вјеру за вечеру. Шта би нам на то рекли славни преци наши? Шта би нам рекао свети кнез Лазар, свети Сава, свети владика Николај и свети Василије Острошки, слава му и милост? Срби мрзе један другога! Мрзи данас брат брата и завиди му на успјеху. Није чудо што међу нашим народом има изрека:"Србин ће ти кукавица, све опростити али ти успјех у животу неће опростити".Не будимо такви него покажимо животом и дјелима да припадамо Христу Господу. Не будимо лицемјерни попут фарисеја да једно говоримо а друго радимо. Молећи се Богу испуњавајмо радне задатке на којима се налазимо и будимо срећни. Хришћани су срећни јер знају велику истину која је срећа над срећама а то је да је Христос васрксао. Молимо се зато непрестано не само за себе, него и за ближње, за оне који су на власти па чак и за непријатеље наше. Да браћо и сестре, за непријатеље наше јер какви смо синови Господа Исуса Христа ако се молимо само за оне који нас воле. Молимо непрестано сведобру Царицу Богомајку да стално буде са нама и да њена милост и доброта буде са нама и када смо добри и када нисмо. Нека вас благослови Свемогући Бог, Отац, Син и Дух Свети. Амин".
Након Свете Литургије, свечане литије и парастоса упокојеним монасима манастира, услиједило је ломљење славског колача.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
