Велика Кладуша: Нада у васкрсење православља
Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије служио је 2. фебруара 2014. године свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Великој Кладуши.
Саслуживали су протојереји-ставрофори Саво Јанковић, парох рујишко-дубовички, Карађорђе Дерајић, парох блатњанско-бушевићки, јереј Остоја Кнежевић, гостујући парох никшићки (Епархија будимљанско-никшићка) и ђакон Никола Перковић. За пјевницом је складно појао протојереј Далибор Ненић, парох бихаћки.
Храм Светог великомученика Георгија у Великој Кладуши саграђен је 1911. године, а освећен 1913. године, од митрополита Василија Поповића. Запаљен је 1941. године, одмах по отпочињању Другог свјетског рата. Прије паљења храма усташе-муслимани извршили су у храму масакр над више стотина православних Срба из Велике Кладуше и оклолних мјеста. Са њима је мученички пострадао и њихов парох јеромонах Игњатије Ђурић, који их је предводио у молитви и страдању и који их и данас предводи у Царству Небескоме.
Због злочина извршеног овде, храм је 1974. године проглашен историјским спомеником. До 1987/88. године храм је био потпуно девастиран. Обновњен је и освећен 1987. године од стране Епископа бањалучког г. Јефрема. У току рата, од 1992. до 1995. године, храм је поново оштећен и девастиран од стране исламских екстремиста. Дјелимично је саниран 2000/01. године. У току 2010. године храм је генерално обновљен залагањем пароха Карђорђа Дерајића.
Поред 43 хиљаде муслимана тренутно у Великој Кладуши живи око четрдесет Срба од којих петнаестак похађа света богослужења и учествије у животу цркве.
У својој беседи епископ Атанасије је истакао храброст као темељну хришћанску врлину: -Ако желимо да нас буде у будућности морамо постићи ту врлину храбрости. Први задатак пастира на овом простору је да у преосталим малобројним православним душама подржи вјеру и роди храброст.
Епископ Атанасије је пахвалио два верника која редовнох посећују храм и, захваливши им се, обрадовао их речима наде да ће из њихове верности Српској Православној Цркви као из семена васкрснути православље на овом простору.
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
