Велики пост - лествица врлине и знања

Предавање на тему „Велики пост - лествица врлине и знања, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, у недјељу 26. марта 2017. године, одржао је протојереј Никола Пејовић, главни и одговорни уредник Радија Светигора.

Предавање пароха подгоричког Николе Пејовића, уприличено је на Средопосну недјељу, четврту недјељу Великог поста, која је посвећена успомени на Светог Јована Лествичника. Отац Никола је, у свјетлу молитвеног спомена на овог великог светитеља Божјег, казао да Црква хришћанетоком Васкршњег поста упућује својим празницима, порукама, јевађељским читањима, пењући се степеник по степеник, ка Извору нашег живота - Господу Исусу Христу.

-Налазимо се у недјељи Светог Јована Лествичника, када Црква поставља овај дивни подвижнички лик Синајског пустињака, изузетно образованог, био је жива енциклопедија. Он је, поред осталих дјела, написао и Лествицу, оно је више монашки приручник о томе како и на који начин да се монаси подвизавају, уподобљавају и напредују. Међутим, оно што је Свети Јован Лествичник записао за браћу монахе важи за сваког хришћанина оног и овог времена, рекао је свештеник Пејовић.

Он је додао да је хришћански живот, заправо, лествица у којој је човјек призван да се непрекидно пење и узраста, а мјера тог узрастања је сам Христос Који је безмјерна мјера. -Та лествица није ништа друго него Црква Христова, у Црквисе свитрудимо да се пењемо, неко иде брже, неко спорије, оптерећени,често,слабостима и оним што нас одваја од Бога, спуштамо сепо неколико степеника, али оно на шта нас Црква призива јесте да никад не одустајемо, јер онај који издржи и претрпи до краја, по ријечи Господњој, тај ће се спасити, нагласио је протојереј Никола Пејовић, додајући да се човјек читавог живота учи како да ходи том лествицом, а Црква је тврђава и стуб истине која нас најсигурније води ка луци сигурног спасења. -Зато је, поручио је отац Никола, важно да слушамо глас Цркве, да живимо Црквом и у Цркви.

-Наше хришћанско живљење није неко схоластичко сазнање и мудрост, него дар благодати и љубави Божје, која нас упућује, води и кријепи, која нас када се узвисимо у својој гордости и сујети спушта на земљу, а када клонемо духом пружи руку, као она икона Васкрсења Христовог која пружа руке свима који су пали и тако их подиже, рекао је он. По његовим ријечима Велики пост је лествица стицања знања и врлине на шта указују припремне недјеље, а нарочито недјеље Васкршњег поста, да је то богата ризница знања, мудрости, врлине, вјере и свега што нам је овдје на земљи потребно.

-Знање и врлина за нас православне хришћане су неодвојиви. Предхришћански филозоф Сократ поистовјећивао је врлину и знање, говорећи да једино онај који зна шта је добро неће никада чинити зло. И у нашем хришћанском живљењу можемо рећи да врлина и знање иду заједно, да је врлински, морални живот нешто што нам је дато, нешто што се подразумјева, а са друге стране призвани смо непрекидно да узрастамо у знању и стицању знања, како свјетовног тако и духовног, али не знања које би надимало, него знања које шири наше видике и помаже нам да прихватамо другачија мишљења, узрастамо у љубави.Зато знање и врлина морају ићи заједно, јер ако се знање стиче само знања ради, ако је знање циљ само по себи онда њиме не можемо доћи до онога што је циљ хришћанског живота, а то је обожење и сједињење са Христом, да наше тијело и наша душа постану храм Духа Светог, истакао је протојереј Никола Пејовић.

Он је додао да је Велики пост ризница врлине, знања и познања Бога, а Бога једино можемо познати љубављу. -Знање надима, а љубав је та која изграђује. Ако неко љуби Бога тога је Бог познао. Дакле, ми смо призвани и позвани да познамо Бога на начин на који је Он нас познао, а како Он нас познаје и како општи са нама то је, управо, та неизрецива љубав Његова. Постојање Бога као Тројице можемо схватити једино у том прожимању,у љубави Оца Сина и Духа Светог, та љубав се излива на свако створење и разлог постојања свега видљивог и невидљивог јесте искључиво љубав Христова.

-Љубав према Богу треба да буде покретачка снага поста и молитве, интересовања за духовно узрастање, јер једино је то гарант наше истрајне борбе и подвижничког живота, једино је то гарант да ћемо, у истинском смислу, моћи да напредујемо. Ако нешто радимо из страха или зато што морамо,што имамо неко искушење у животу, онда ћемо, када прође то искушење, врло брзо одустати од подвига који смо на себе узели. Христос нам није донио страх, него слободу којом нас је ослободио и рекао да је пуноћа живљења у стању у коме можемо да не гријешимо, у коме треба да провијава радост живота, казао је свештеник Пејовић, поручујући да је овај пост прилика да се радујемо, да ту истинску радост покренемо тиме што ћемо се радовати другим људима, што ћемо, гледати на ближње своје, што нећемо осуђивати брата свога и што ћемо се трудити да задобијемо оне Божанске врлине за које се молимо кроз молитву Јефрема Сирина и да,на такав начин, живимо ближњега ради и Бога ради.

У име Црквене општине Никшић оца Николу и бројну публику поздравио је протојереј Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки. Веома поучно и инспиративно слово о Великом посту наишло је на пажњу сабраних, који су по завршеном излагању, поставили неколико питања.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка