Велико Трново: Симпосион из систематског богословља

У старој бугарској престоници, Великом Трнову, у четвртак 3. новембра 2016. године почео је међународни научни симпосион из систематског богословља и хришћанске философије. Овај симпосион, који је трајао до суботе 5. новембра, био је седми по реду, а домаћин је, као и претходних шест година, био Центар за систематску теологиjу Православног богословског факултета Великотрновског универзитета „Св. Кирило и Методије“.

Овај научни скуп у Бугарској био је јединствен по томе што је окупио православне теологе и философе који се баве истраживањима из области систематског и догматског богословља, а на њему су, између осталих, учествовали и професори, асистенти и докторанти са универзитетâ у Великом Трнову, Софији, Београду, Скопљу, Атини и Паризу.

Тема овогодишњег симпосиона била је „Богословље творевине“ (буг. „Богословие на творението“). Током тродневног програма скупа учесници су поднели преко 20 научних радова из области богословља твари – ктисиологије, и водили дискусије на тему Божијег стварања, богословља творевине, екологије, аскетике, хришћанске етике, онтологије итд.

Првога дана овог симпосиона, после пристизања и регистрације учесника уследила су уводна обраћања, а током поподнева и прва сесија скупа, којом је председавао проф. др Калин Јанакијев. Током ове сесије своје радове су представили Дарко Стојановић (Егзистенцијално-онтолошке димензије творевине), Недељко Ристановић (Релационе димензије творевине), Дионисије Склирис (Човечански принцип у богословљу Светог Максима Исповедника), др Смилен Марков (Επικράτεια као елемент Божјег образа - развој у византијској антропологији током IX века), и доц. др Свилен Тутеков (Тајна човека у перспективи тварног и нове твари у Христу (пролегомена за христоцентричну антропологију возглављења)), а између и након представљања ових реферата учесници скупа су износили своје примедбе и постављали питања предавачима, водећи дискусије на наведене и сродне теме.
Другога дана међународног симпосиона у Великом Трнову, током преподневних часова одржана је друга научна сесија којом је председавао др Смилен Марков, а своје радове током ове сесије изложили су о. доц. др Александар Ђаковац (Душа између тварног и нетварног; једна богословска ambigua), о. Вукашин Милићевић (Стварање из ничега и ноетичка структура твари према Светом Григорију Ниском), др Невена Димитрова (Познање као поезија творевине), др Маријан Стојадинов (Рај у перспективи стварања и пакибитија), и Бојан Бошковић (Човекова слобода и порекло смрти).

Трећом научном сесијом симпосиона, одржаном у петак 4. новембра поподне, председавао је доц. др Свилен Тутеков, а своје радове представили су потписник ових редова (Библијски Бог Творац и стварање: осврт на такозвани ‘библијски креационизам), ђакон др Златко Матић (Богословље твари у мисли Јозефа Рацингера (папе Бенедикта XVI)), доц. др Светослав Риболов (Богословље твари у бугарској богословској мисли ХХ века), проф. др Калин Јанакијев (Адам, Нови Адам и Црква као ново човечанство), и о. др Сава Кокудев (Преображавање твари у Евхаристији: опит богословске рефлексије).

Истога дана вођене су живе богословске дискусије, у којима су, између осталих, учесници са Београдског универзитета, пре свега о. А. Ђаковац и ђ. З. Матић, изнели своје примедбе на излагање проф. Јанакијева, и тако отпочели занимљив дијалог – првенствено са представницима савремених бугарских богословских и философских школа.

Трећега дана овог симпосиона одржана је четврта научна сесија којом је председавао доц. др Светослав Риболов, а у оквиру ове сесије своје радове окупљенима су представили проф. др Георги Капријев (Политичка теологија/философија у Византији), проф. Ристо Солунчев (Хришћанство и антиполитички анархизам) и Милан Ђорђевић (Концепт отаџбине између идеологије и предокушања нове твари). На крају скупа уследиле су закључне дискусије и разматрања.

Однос према Божијој творевини и изазови које питања тварности стављају пред хришћанско богословље, а тако и пред сваког хришћанина, дефинисали су теме које су разматране на Седмом међународном богословском симпосиону у Великом Трнову. Одржавање оваквих скупова, а пре свега дијалог који се на њима започиње и одвија – и са савременим друштвом и савременом научном мишљу, а затим и међу самим богословима – потреба су времена у којем живимо, и начин да богословска мисао дâ свој допринос савременој научној мисли, као и да понуди своје одговоре на питања која заокупљају савременог човека и друштво уопште.

Срећко Петровић, фото: mitropolia-sofia.org