Великогоспојинско вече у Крагујевцу

Најлепши део Госпојинских свечаности било је црквено-народно славље, које је организовано уз свесрдну помоћ града Крагујевца, у вечерњим сатима у Књажевско –српском театру, на сам дан празника.

Славље је отпочело беседом г. Саше Миленића, председника Скупштине града Крагујевца, који је истакао: „У организацију Госпојинских свечаности неколико година уназад институционално се укључила и локална самоправа са циљем да Госпојинске свечаности буду равноправно уврштене у календар идентитетски важних упоришта града Крагујевца и не само града Крагујевца него и целе Епархије Шумадијске, да се узвишени датум и узвишени лик Пресвете Дјеве Марије понуди као узор и модел за стилизацију, покушај да се Шумадија идентификује са вредностима које неће бити идеолошки осетљиве и променљиве, славећи лик најславније од свих људских бића и створену у свим световима, оне која је на свет донела сина, Бога живог, славећи лик Марије Дјеве. То што је Шумадија именована у граматичком женском роду, није новост и никаква првина, као ни то што се идентификује и програмски обликује у симболички простор женског принципа. “  У својој беседи говорио је и о симболима града, споменицима и великим знаменитим личностима рођеним у Шумадији истичући да се над свима доминантно извија женска фигура заштитнице и узора.

Славље је настављено песмом и игром ансамбла ''Смиље'' и КУД „Ђурисело“. Својим раскошним гласом ово славље увеличала је и естрадна уметница Јелена Томашевић, и виртуоз фруле Бора Дугић. а речи светог владике Николаја Велимировића и других српских песника и писаца оживеле су захваљујући иузузетном извођењу глумаца Књажевско – српског театра и Позоришта за децу: Милоша Крстовића, Чедомира Штајна, Ненада Вулевића, Николе Милојевића; Дарије Нешић, Миломира Ракића, Петра Лукића.

Извор: Епархија шумадијска