Великопосне духовне вечери у Мелбурну
У недељу вече, 25. марта 2012, одржано је IV по реду духовно вече код цркве Св. Саве у Гринсбороу, на северу Мелбурна. Великопосно вечерње богослужење је служено у светоме храму где су верни чули покајничке молитве, песме и речи које су одређене у ове дане и тиме се утемељили у посној атмосфери коју Православна Црква вековима чува и предаје својим верницима.
После вечерњe, сав благочестиви народ је прешао у велику црквену салу, где је млади свештеник о. Милић Ракић одржао предавање о Цркви Христовој и Њеној улози као лечилишта душа свих верујућих. Предавање је било прожето светоотачким мислима и учењем где је поред осталог речено "да су људи често склони да своје духовне празнине попуњују са оним што свет и овоземаљско нуди, а тиме себе лише оног онтолошког и спаситељског које Црква, као Богочовечанска установа, има".
Како је предавање примљено од присутних показује и то што су духовни разговор и питања која су следила, трајали више од сат времена. Већина присутних је тражила да се уведе ред и поредак у црквама током богослужења а предавач је лепо изнео да они који поштују цркву, знају за поредак и да сви свештеници редовно говоре народу како треба да се сви понашају током богослужења и обреда.
Питање о вери и обичајима је постављено од неколико млађих учесника, на шта је искусни протојереј-ставрофор Душан Ракић изнео доживљај из своје дугогодишње свештеничке службе. Наиме, "пре 30 година, ишао сам код три брата, три домаћина, који су славили тога дана. Лепо је све било намештено за славу, али ме је изненадило то да су им славске свеће стајале у ћошку собе иза врата, што није обичај код мене. Нисам желео да домаћина увредим, а није ми било јасно што тако стоји. Помислих у себи да је то сигурно остало још из турског времена да власти не би виделе да свећа гори у српској кући. Када сам питао домаћина, "како то да свећа гори иза врата?" домаћин је само одговорио, "тако је мој отац радио, па тако сам и ја овај обичај наследио". У наставку одговора, о. Душан је рекао да "ваља" обичаје чувати, али да у овој земљи и у овом времену морамо наше обичаје да преносимо на будућа поколења са објашњењем и разлогом што нешто чинимо и да наше свете обичаје увек повежемо са нашом православном вером и учењем Православне Цркве.
На питање "шта Црква нуди у XXI веку?" некадашњи професор богословије и парох у Ст. Албансу, протојереј-ставрофор Борислав Петровић је одговорио да Црква није од јуче и да истинска Истина, коју Црква Христова проповеда, не може да се мења како "ветар дува" него да је Црква, као стожер Истине, дужна да понуди народу Божијем спасење онако како је Христос предао апостолима, а преко апостола на Eпископе све до дана данашњег.
На крају вечери и после вечере коју су вредне, младе и нове чланице КСС "Огњена Марија" послужиле, народ је на позив свештеника ове парохије, о. Владислава Шиповца пришао и дао свој допринос за Богословију у Нишу.
Стварно једно комплетно "духовно искуство" ове вечери у Гринсбороу, где су верни кроз молитву и разговор своје душе нахранили а и добро делo учинили за наш многонапаћени народ у вољеној нам Србији.
Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
