Верска настава у савременом образовању и васпитању

У четвртак, 8. октобра 2020. године, вероучитељи намесништва земунског у Светосавској сали при цркви Свете Петке у Сурчину слушали су теме о положају и статус верске наставе у школи.

Поптисани, катихета Основне школе „Вук Карађић“ у Сурчину, промишљао је на теме: 1. Статус наставника верске наставе; 2. Верска настава из перспективе ученика (лична искуства наставника верске наставе и интеракција са ученицима у процесу наставе); 3. Верска настава у реалним учионицама; 4. Верска настава у виртуелним учионицама; 5. Екран vs Олтар; 6. Верска саборност у Цркви vs виртуелно верско заједништво; 7. Верска настава -  један од путева до свете тајне Причешћа; 8. Верска настава за малог човека је пут до Богочовека?! 9. Како задржати верску наставу у савременом формалном систему образовања и васпитања (размишљања, идеје, препоруке, борба).

-Човек је један део живота ђак, али је вечити војник. Да би ходио путем истине и живота, војник претходно као ђак мора да има чврсте темеље. Верска настава је један од предуслова добрих војника који ходе путем Истине и Живота, рекао је прадавач. 

Кроз десетак теза, наравно уз детаљније појашњење и дискусију сваке, дотакао се положаја и статуса веронауке у времену у којем живимо. Ера дигитализације утиче на све сфере живота, па самим тим и на верску наставу. -Сматрам да је неопходно дискутовати какав утицај вероанука има на људске душе када се предаје у учионицама по досад устаљеној пракси, а какав утицај има када се предаје преко екрана. Живимо у времену када се сматра да „клик“ може да се стави на место свега и да је гугл свезнајући. Али не смемо заборавити да виртуелна заједница не може да замени литургијску саборност, стајање душе пред Олтаром и пред Богом, бивствовање у молитви, заједничку молитву на часу, једно Помаже Бог! и оно најузвишеније, а то је свето Причешће, казао је ђакон Никола Ерцег и додао:

-Јасно нам је да нема времена без бремена, као ни без искушења, као ни без помодарства, али свакако да у том времену треба размишљати како задржати добре темеље. Као вероучитељ сматрам да веронауку треба задржати у формалном образовању и васпитању, као и да нашим  ђацима треба пружити добре темеље који ће им бити чврст ослонац у животу. Реч Божја треба да буде семе у малим људским душама које ће се развијати кроз живот уз помоћ светотајинског живота Цркве. Стога верујем да би на основу ових теза могли да се дотакнемо проблематике савремености, тренутног статуса и вечне суштине богословствовања. На крају теза написао сам једну своју мисао која говори о малим људским душама који постају вечити војници уз Христа, за Христа и са Христом. 

Ђакон Никола Ерцег, мастер теолог, катихета у ОШ „Вук Караџић“ у Сурчину